Najstarija sala za košarku iz davne 1893. Gde?

Sala, sakrivena duboko u vlažnom podrumu, nalazi se ispod drvene trkačke staze,  i više liči na vremensku kapsulu, koja vas vodi na davnašnje muzejske izložbe

U Parizu. Hrišćanska asocijacija (na francuskom U.C.J.G.) tvrdi da je mesto začetka moderne košarke. Doduše ne u formi i dimenzijama današnjih košarkaških terena. Parket se tokom godina izvitoperio. Drvena forma ribljih kostiju dobijala je svoja brdašca i udoline, poput minijaturne ravnice prošarane brežuljcima. Drvene letvice škripe pod nogama, dok dva gvozdena stuba volšebno, gotovo komično izviruju iz sredine igrališta.

Silvija Manak, nova direktorka YMCA (The Young Men’s Christian Association) u Parizu nikada nije dovodila u pitanje eventualno preoblikovanje ovog zdanja. “Ne. Želim baš ovaj”.

Foto: Pete Kiehart, The New York Times

Ovo zdanje je ponos udruženja, a ima i istorijski značaj za košarku. Organizacija tvrdi da je teren najstariji na svetu, u funkciji još od otvaranja 1893, samo dve godine nakon sto je Džejms Nejsmit izumeo košarku na YMCA-u u Springfildu (Masačusets).

Sala, sakrivena duboko u vlažnom podrumu, nalazi se ispod drvene trkačke staze,  i više liči na vremensku kapsulu, koja vas vodi na davnašnje muzejske izložbe. Ipak, ona je funkcionalna, i predstavlja vitalan deo najvažnijeg društvenog centra pariskog devetog aronodismana. Zadatak direktorke Manak je balansiranje između prezervacije i funkcionalnosti.

Foto: Union Chrétienne de Jeunes Gens de Paris

“Objekat svakako vapi za pristojnom restauracijom. Moj je cilj je da pronađem sredstva kako bi izgledao kao nekada”, kaže Manak.

Za razliku od nekih drugih sportova, put košarke prilično je egzaktan. Prva utakmica odigrana je 21. decembra, nakon sto je Nejsmit, nastavnik fizičkog vaspitanja uveo novu aktivnost kako bi studentima u toku zime održavao glad za sportom. Takmičenje u springfildskom YMCA-u uključivalo je aktivnost 18 osoba, dve lopte u obliku breskve i jednu fudbalsku. Sala u Springfildu bila je faktički zamisao, a ona pariska dorađeno funkcionalno poboljšanje.

Nije zgoreg da pomenemo da je prva košarkaška utakmica u Beogradu odigrana 1923. u škol­skom dvo­ri­štu osnovne škole Kralj Petar Prvi (Braća Ribar), najstarije škole u Srbiji. Ka­sni­je, đa­ci ove ško­le, Zo­ran Slav­nić i Dra­gan Ka­pi­čić, i mno­gi dru­gi, po­sta­li su vr­sni re­pre­zen­ta­tiv­ci ju­go­slo­ven­ske ko­šar­ke.

Foto: Pete Kiehart, The New York Times

Nejsmit je koševe postavio na visinu 3.05m, iz prostog razloga sto je ova visina bila kompatabilna sa postojećom platformom koja se nalazila iznad njegovih zamišljenih koševa.

Zvuci nadrealno da je ono što danas doživljavamo kao savrseni matematički proračun, u stvari splet običnih koincidencija. Identičnu formu preuzela je i pariska dvorana.

U nekoliko narednih godina, članovi YMCA proneli su slavu i pravila košarke sve do Kine, sudeći po tvrdnjama Meta Zejsinga, istoričara i kuratora Košarkaške Kuće slavnih. “To je jedan od najboljih i najinventivnijih američkih izvoznih proizvoda” kaže Zejsing.

Foto: Union Chrétienne de Jeunes Gens de Paris

YMCA (U.C.J.G.) u Parizu lokacija je prvog košarkaškog sletanja u Evropu, deo američkog života prenesen je u Francusku, tvrdi Kristel Berto, arhitekta, koji godinama proučava istorijat ovog zdanja. Multifunkconalni objekti poput ovog do tada su u Evropi bili potpuna nepoznanica. Nova zgrada takođe je po prvi put u Evropi donela i salu za kuglanje i bazen na jednom mestu.

Milioner i filantrop Džejms Stouks, duboko povezan sa nasleđem YMCA finansirao je i konceptualizovao ceo projekat. Njegova organizacija angažovala je francuskog arhitektu Emila Benarda koji je putovao u Ameriku kako bi se bolje upoznao sa onim što faktički treba u stvarnosti da replikuje. Sav material za salu je transportovan iz Amerike.

Danas, ova monumentalna priča, zaštićena je 1994. kao objekat od istorijskog značaja. Poseduje ogroman teatar i nekoliko konferencijiskih prostora. Sala za kuglanje i bazen ostali su netaknuti, ali godinama nisu u upotrebi. Na spratu, kroz lavirinte hodnika nalazi se studentski dom za 46 osoba.

Pjer Fister, student istorije i geografije kaže da neretko odu do košarkaške sale po komad istorije, oblikovan u neformalnom takmičenju. “Ponekad vam noga uleti duboko u parket”. Ko mari za to.

Košarka se retko kada ovde igra, i ta mogućnost nije opcija za posetioce. Lokalna bolnica za decu koristi je kao rekreacioni prostor za decu.

Photo: Courtesy of Givenchy

Francuski košarkaški savez na ovom mestu je održao nekoliko promotivnih konferencija. Modna kuća Givenchy svoje modele je fotografisala za prolećnu kolekciju 2012. upravo na ovoj lokaciji.

Do skoro su polaznici pohađali i časove borilačkih veština, poput krav mage, ali je danas mogućnost za trening onemogućena oronulošču sale.

Silvija Manak, zajedno sa svojom organizacijom želi da skupi sredstva za njeno kompletno renoviranje. Sa tim u vezi spominje se upućivanje poziva Harlem Globtrotersima. Ko bi odbio ovaj poziv?

Mnogima bi ovakav epilog bio logičan sled, koji bi za cilj imao očuvanje “podcenjenog dragulja košarkaškog nasleđa”, kako ga je nazvao Danijel Šampsur, direktor arhiva Francuske košarkaške federacije.

Delovi teksta preuzeti: https://www.nytimes.com/2017/04/17/sports/basketball/a-court-used-for-playing-hoops-since-1893-where-paris.html

Vitraž