Ekskluzivni intervju za Vitraž kralja lo-fi-ja, Njujorčanina Majkl Baltre.
Zbog svoje osobenosti, dubine, mnoštva stvari koje intrigiraju, pravi je blagoslov sa njim komunicirati uživo, i osloboditi se svakog klišea. Rođen u Filadelfiji, Majkl je svoju muzičku karijeru gradio u Njujorku, od pre par godina to čini i širom Evrope, Berlina, bivšeg Sovjetskog Saveza, Pariza, Bordoa, Praga.
Njegova muzika u sebi nosi nešto lično i sentimentalno. Žanr, lo-fi, koji je promovisan, na sada već kultnom YouTube kanalu Slav, zvuk koji možete čuti na etiketi Lobster Theremin i još ponekim koji neguju slične muzičke vibracije. Romansirani deep ponovo se vratio na velika vrata, i jedan od najbitnijih delova te slagalice je upravo Baltra, čije numere Omega, Through the Seams i mnoge druge pričaju svojim, autentičnim jezikom.
U ekskluzivnom intervjuu za Vitraž saznaćemo kako je na njegovu muzičku evoluciju uticao East Coast hip hop, koje su mu aspiracije, muze, o njujorškoj elektronskoj sceni, čuvenom procesu Filadelfije 76s.
Tvoj muzički put. Početak 90-ih, obeležen uticajima repera istočne obale, Didija i Notorious BIG-a, do elektronike. Svestran i zanimljv put. Jedna od tvojih najpoznatijih pesama (traka je za mene generički pojam, a pesma umetnički) u sebi sadrži sempl sa albuma Never Say Never, Brendy (“Angel in Disguise”). EP Rearview takođe je pod uticajem R’n’B vokala.
Zvuk 90-ih, R’n’b, Hip-Hop, uz koji sam odrastao, paralelno je u meni rezonirao, iskren, sirov, prvenstveno se oslanja na emocionalni diskurs.
Sazrevajući, postajao sam komforniji u sopstvenom izražavanju, a ovaj zvuk se sa mnom ukopčao, na način koji je predstavlja mnogo više od nostalgije.
Dublje značenje ove muzike i pesama je tačno ono što ja želim da iskažem, bilo da pišem melodiju ili harmoniju od nule ili da semplujem pesmu kojoj dodajem lični pečat.
EP Sofia reprezentuje ženu, imanentni smisao sveta, neophodnu i vrednu, samo ponekim srećnicima. Ta druga polovina, koju muškarci znatiželjno i čežnjivo iščekuju. Iz tog razloga tvoj EP predstavlja simboličnu hronologiju veze, od “Looking For Love” do “Over Again”. Omaž vezama, koje nisu večne.
Ep Never Let Go of Me krasi naslovnica na kojoj je fotografija tvoje supruge, simbolika koju je teško zaobići. U moru produkcije, osvežavajuće je videti ljudski i lični otisak.
Ljubav pokreće svet, ona je sve što imamo (ili nemamo, onda je želja) na kraju dana – voleti i biti voljen. To nije nešto čega bi trebali da se stidimo, već je istinski prigrlimo.
Kao neko ko je senzibilan, tema ljubavi me prožima. U trenutnoj klimi koja je nazvaću je – manufakturisana umetnost, nadam se da mogu da budem dah svežeg vazduha publici koja me sluša.
Danas su izdavačke kuće najčešće pečat odobrenja izvođačima. Dotakli smo se značaja društvenih mreža, koji omogućuju muzici da putuje, da bude dostupna, bez posrednika. Pesma “Fade Away” je živi dokaz, dostižući rekornih 2.5 miliona prelgeda na Jutjubu. Tvoj pogled na tako veliko dostignuće, bez šire medijske potpore ili usiljene promocije.
Potpuno je nadrealno! Mislim da ima veze sa time da budeš na pravom mestu u pravo vreme. Uz naravno neophodnu pomoć, u ovom slučaju Cheal-a, poznatijeg kao ooUKFFunkyoo (video producent), video je rastao organski, praćen suptilnim algoritmima usmeravanim na publiku koja je željna takvog zvuka.
Duo Bob Moses je dostigao ogromnu popularnost; od potpune anonimnosti do stvaranja atipičnih, eklektičnih performansa uživo. Kandidati za nagradu Gremi, gosti kod Elen Deženeris, uglancali su put mnogima iz tog muzičkog miljea. Pomisao da možes postati slavan, stvarajući muziku koja je potpuno odvojena od nekakavog meinstrim obrasca?
Mislim da to samo pokazuje da nikada ne možes da budeš svestan šta će upaliti, kada će postati popularno to čime se baviš, i do kojih granica. Ne postoji formula, sama ta činjenica je dovoljna da mi da samopouzdanje kao umetniku da budem iskren i veran sebi. Da stremim svojim ciljevima, bez da osluškujem tuđa misljenja i uticaje.
Kada osetiš prezasićenost elektronskom muzikom, kojoj drugačijoj muzici se okrećeš, tražeći u njoj lični mir i spokoj? Odgovor će biti upotrebljen protiv tebe, u formi preporuke.
U svom slobodnom vremenu uvek slušam muziku koja nije deo spektra moderne elektronske muzike. Moj otac je voleo rock 50-ih, 60-ih, Doo wop, to su žanrovi kojiima se vraćam za komad mira i lepe uspomene. (Muzika iz filma Goodfellas neka ti bude orijentir). Slušam Sade, The Smiths, do Travis Scott-a. Raznolikost žanrova mi donosi svežinu i pospešuje kreativnost.
Dužinom svog muzičkog puta zadržao si izražaj, slobodu. Koliko je teško ostati svoj, ne dozvoliti drugima da te smeste u određenu kutiju, ili da na tebe utiču u kontekstu koji bi ugrozio tvoju individualnost? Pesma “Fuck all y’all haters” je prva stvar koja mi pada na pamet.
Da, to je moj favorit. 
Teško je samo onoliko koliko dozvoliš. Kada bih se fokusirao na kritike i negativne komentare, bežao bih u kreiranje muzike koja je “sigurnija”, i više bih bio u koordinatama onoga što rade drugi, ali to ne ide uz osobu poput mene, niti sa mojim porivima zbog kojih muziku stvaram.
Volim da muziku koristim kao vid lične ekspresije, najslobodniji, najčistiji vid, čak i ako za taj ideal trebam da se borim sa strahom od osuda koje će doći usput.
Povuci nam nam paralelu, klubska scena u Parizu (prepoznajem pariski uticaj u numeri “And I think of you”), Berlinu, Njujorku? Postoji li razlika u načinu na koji se muzika doživljava?
Potpuno drugačija iskustva. Ti gradovi imaju takvu muzičku ponudu, da ne postoji preferenca koja neće biti zadovoljena, i na kraju ćete se za tren oka osećati kao kod svoje kuće u jednoj od ove tri muzičke metropole. Ali da, kulturološki, vibracije su potpuno drugačije. Pariz je delikatan i sofisticiran, dok su Berlin i Njujork grublji po ivicama.
Njujork, metafora, civilizacijski koncept, toliko širok da nas čini naivnim kada bismo upitali za neku preporuku. Ali, ukoliko bismo imali na raspolaganju nekoliko dana da posvetimo kulturi, izlascima, i ukoliko bismo bili toliko srećni da nam vodič bude Majkl Baltra, kuda bi nas on odveo?
Prvo na parče njujorške pice! Nakon toga pravac muzej Metropolitan ili Muzej moderne umetnosti (MOMA).
Kada je klabing u pitanju, moja omiljena mesta su Elsewhere, Good Room, i Bossa Nova Civic Club. Morate da odete do Lot Radia na kafu, gde ćete uživati u nekom dj setu, i predivnom pogledu na Menhetn.
Ukoliko vas zanimaju ploče, A-1 i Two Bridges su moje omiljene prodavnice u gradu, uz The Thing u Grinpointu. U Filadelfiji provodim vrlo malo vremena, ali sam skoro imao svirku u Johnny Brenda’s, koje je bila sjajna.
NBA je izrazito popularan u Srbiji. Ti si navijač Filadelfija 76rs-a. Tankovanje je konačno dalo neke rezultate? Zvezde su se pojavile u međuvremenu, Embid, Simons. Fulc je i dalje na stendbaj režimu. Da li je “proces” bio vredan čekanja, da li je akvizicija Batlera njegova poslednja faza?
Proces se nikada ne završava! Da, bilo je vredno čekanja. Uprkos očajanju kroz sve te silne poraze, plan konačno dobija svoje obrise, i stvari izgledaju sjajno u ovom trenutku. Žao mi je što smo trejdovali Šarića i Kovingtona, ali to je bila glavna tema procesa – negovanje mladih igrača, od kojih će neko postati material za trejd, kako bi dobili all star igrača, i verujem da smo to uspeli da ostvarimo sa osovinom Embid, Batler, Simons.
Šta je nedostajuća karika sna o NBA tituli, ona koja bi pomogla da se nadvise rivali poput Seltiksa i Voriorsa. Da li je to hemija, igrač, trener, prvi red sa brazilskim supermodelima koji bi odvlačio pažnju protivnicima?
Ha ha, mislim da samo moramo da budemo strpljiviji. Brzo smo zaboravili gde smo bili pre samo dve godine. Iskustvo, zdravi igrači, njihovo uparivanje – napraviće ključnu razliku. Doduše jedan Bredli Bil, Kemba Voker, ili Klej Tompson ne bi nam štetio. 
Konačno dolaziš u Srbiju, klub Drugstore. Očekivanja?
Vrlo sam uzbuđen! Nemam očekivanja, radujem se vremenu koje ćemo provesti svi zajedno. Čuo sam najlepše stvari o Beogradu, Srbima i Srbiji, i jedva čekam da sve preporuke iskoristim.
Pavle Jakšić | Vitraž
Pratite nas: https://www.facebook.com/vitraz.net/
Instagram: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/
