Pesme Boba Dilana predstavljaju život onakav kakav zaista jeste. Dodatno je prožet Dilanovom inventivnošću, prkosom, patnjom, emocijom. Biser intelektualnosti, koji se teško davao drugima.
U moru drugačijeg i večnog izdvojili smo za vas tek poneki talas njegove simbolike. Šezdesete nisu bile samo jedno određeno vreme, pa čak ni jedno određeno mesto. One su pre svega bile niz vrednosti. Bob Dilan – nesumnjivo najznačajnija figura u savremenoj muzici tokom tih godina nadahnuo je čitavu generaciju folk i rock umetnika da istražuju ogroman potencijal pisanja društveno angažovanih, introspektivnih, ispovednih tekstova i pesama.
Tokom niza godina, od Minesote do Mančestera, od Albert hola do “Beskrajne turneje”, Bob Dilan je često pokušavao da zbuni i zavede bujicom laži i dezinformacija one koji su tragali za faktografskim podacima o njegovom životu. Njegova zagonetnost održala se do danas, nadživevši dvosmislene intervjue, brojna pojavljivanja na filmu, i prosečno dve stotine koncertnih nastupa svake godine tokom poslednje dve decenije.
“Radi se o razlici između reči na papiru i same pesme. Pesma nestaje u vazduhu, papir ostaje”.
Bob Dilan
Politizovao je folk muziku, okrenuvši je naglavačke – sa scene u Njuportu eksplodirao je zvuk Dilanove električne gitare, zvuk koji više niko nije mogao da zaustavi. Rodio je jednu potpuno novu muziku.
Njegova poezija, prelepa, džinovska slagalica pomogla je pri formiranju svesti čitavih generacija. Otkrivajući život i svet, otvorio je oči generacijama svojih fanova. Njih više ništa neće zatvoriti. Delić te poezije delimo sa vama.
Blowing in The Wind, 1962.
Koliko puteva čovek mora da prepešači
Pre nego što ga nazovu čovekom?
Da, i koliko môrā bela golubica mora da preleti
Pre nego što usni u pesku?
Da, i koliko još puta topovska đulad moraju da polete
Pre nego što ih zauvek zabrane?
Odgovor, prijatelju moj, vetar nosi sa sobom,
Odgovor vetar nosi sa sobom.
Koliko puta čovek mora da digne pogled
Pre nego što ugleda nebo?
Da, i koliko ušiju mora da ima
Da bi čuo ljudski plač?
Da, i koliko će smrti još biti potrebno dok on ne shvati
Da ima je već i previše
Odgovor, prijatelju moj, vetar nosi sa sobom,
Odgovor vetar nosi sa sobom.
Koliko godina planina može da postoji
Pre nego što je spere more?
Da, i koliko godina neki ljudi treba da žive
Pre nego što im dozvole da budu slobodni?
Da, i koliko puta čovek može da skrene pogled
Pretvarajući se da jednostavno ne vidi?
Odgovor, prijatelju moj, vetar nosi sa sobom,
Odgovor vetar nosi sa sobom.
Ona je moja (She Belongs to Me, 1965)
Ona ima sve što joj treba,
Ona je umetnik, ona se ne osvrće za sobom.
Ona je u stanju da noći oduzme tamu
I da dan ofarba u crno.
Počećeš tako što ćeš ponosno stajati
Spreman da ukradeš sve što joj zapadne za oko.
A završićeš klečeći na kolenima
Gledajući je kroz njenu ključaonicu.
Ona se nikada ne spotiče,
Ona ne može da propadne.
Ona nije ničije dete
Niko i ništa joj ne može nauditi.
Ona nosi egipatski prsten
Koji se zablista pre nego što ona progovori.
Ona je hipnotizer kolekcionar
Ti si antikvitet koji hoda.
Klanjaj joj se nedeljom,
Salutiraj joj kad joj je rođendan.
Za sve svete joj daj trubu
A za Božić, kupi joj doboš
Rainy Day Women No. 12 & 35, 1966
E pa, kamenovaće te baš onda kad se trudiš da budeš dobar
Kamenovaće te baš kao što su rekli da će uraditi.
Kamenovaće te kad pokušaš da odeš kući.
A kamenovaće te i kada tamo stojiš potpuno sam.
Međutim, ja se ne bih osećao toliko usamljenim,
Svi moraju da osete kamen.
E pa kamenovaće te kada hodaš ulicom.
Kamenovaće te kada pokušavaš da sačuvaš svoje mesto.
Kamenovaće te kada ideš po podu.
Kamenovaće te kada ideš ka vratima.
Ali ja se ne bih osećao toliko usamljenim,
Svi moraju da osete kamen.
Kamenovaće te kada doručkuješ.
Kamenovaće te kada si mlad i sposoban.
Kamenovaće te kada pokušaš da zaradiš za život.
Kamenovaće te i onda će ti reći: “Nek je sa srećom”.
Slušaj šta ću ti reći, ja se ne bih osećao toliko usamljenim,
Svi moraju da osete kamen.
E pa, kamenovaće te i reći da je to kraj.
Onda će te kamenovati i onda se ponovo vratiti.
Kamenovaće te kada voziš auto.
Kamenovaće te kada sviraš gitaru.
Da, ali ja se ne bih osećao toliko usamljenim,
Svi moraju da osete kamen.
To Be Alone with You, 1969.
Da budem nasamo s tobom
Samo ti i ja
Hajde kaži mi iskreno
Zar to ne bi trebalo da bude tako?
Da držimo čvrsto jedno drugo
Čitavu noć
Sve je uvek dobro
Kada sam nasamo s tobom.
Da budem nasamo s tobom
Na kraju dana
Da samo tebe vidim
Dok se veče iskrada
To samo dokazuje
Da dok je zadovoljstva u životu malo
Jedino za koje ja znam
Jeste kada sam nasamo s tobom.
Kažu da je noć pravo vreme
Da budeš s onim koga voliš
Previše misli su smetnja preko dana
Ali ja na tebe mislim neprestano
Želeo bih da je sad noć
Koja bi mi donela sve tvoje draži
Kada si samo ti pokraj mene
Da me držiš u zagrljaju.
Uvek ću biti zahvalan Bogu
Kada na kraju radnog dana
Dobijem svoju najdražu nagradu
I budem sam s tobom.
Da nije tebe (If Not For You, 1970)
Da nije tebe,
Draga, ne bih mogao da otkrijem ni gde su vrata,
Ne bih bio u stanju čak ni pod da vidim,
Bio bih sav jadan i žalostan,
Da nije tebe.
Da nije tebe,
Draga, ležao bih budan po čitavu noć,
Čekao da jutarnje svetlo
Zasija,
Ali ono ne bi bilo novo,
Da nije tebe.
Da nije tebe,
Nebo bi se sručilo na mene,
I kiša bi lila bez prestanka.
Bez tvoje ljubavi ne bih bio nigde,
Bio bih izgubljen da nije tebe,
I ti znaš da je to istina.
Oh! Šta bih ja radio
Da nije tebe.
Da nije tebe,
Posle zime ne bi došlo proleće,
Ne bih čuo crvendaća kako peva,
Ja naprosto ne bih imao pojma o tome,
I u svakom slučaju on mi ne bi zvučao kako treba,
Da nije tebe.
Vitraž
Pratite nas: https://www.facebook.com/vitraz.net/
Instagram: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/
