Pentiti – pokajnici u očima države, izdajnici za Mafiju. Urušavanje zakletve omerta i brutalne odmazde mafije.
Duže od jednog veka star kodeks omerte – na krvi date zakletve ćutanja – držao se sve do pred kraj 1970-ih godina kada su uhapšeni mafiozi poput Džimija “Lasice” Fratijana i Tomaza Bušete pristali da sarađuju sa istražiteljima. Postali su pentiti: pokajnici u očima države i sudstva, izdajnici za Mafiju. U zamenu za imunitet od krivičnog gonjenja, policijsku zaštitu i stvaranje novih identiteta, odavali su imena.
Plaćaju im se hoteli, pravna pomoć i zahvati plastične hirurgije. Ukoliko je neophodno i najbližim članovima porodice. Dobijaju dokumenta sa novim identitetom. Obezbeđuje im se oružana pratnja tokom odlazaka na svedočenja. Država im se na saradnji zahvaljuje ne samo finansiranjem njihovih “novih života”, već i smanjivanjem kazni: doživotna robija zamenjuje se zatvorom od minimum 12 a maksimum 20 godina. Druge kazne se redukuju između jedne i dve trećine.
Pentiti se, sa svoje strane obavezuju da se više neće baviti kriminalom, da će čuvati svoj nov identitet, te poštovati stroga pravila kretanja i ponašanja bez eksponiranja u javnosti. Moguće je da je surova realnost zatvorskog režima namenjenog vrhovima Koza nostre uticala na pentite. Prošla su vremena kada su zatvorenim kumovima Mafije u Palermu donosili obroke iz restorana sa pet zvezdica.
Zbog novih tehnologija morali su da odustanu od posebnog koncepta sintetizovanog jezika koji samo oni razumeju i koji im je omogućavao da se iz sudnica ili zatvora šalju poruke spolja. Na italijanskom su dichiarante, svedoci koji pričaju, progovorili o tajnama svojih dojučerašnjih kompanjona.
Leonardo Vitale
Deset godina pre nego što je najpoznatiji pentito Tomazo Bušeta odlučio da progovori, jedan drugi mafiozo pokušao je slično. Njegovo ime bilo je Leonardo Vitale. Jednog dana ušao je u policijsku stanicu Palerma rekavši da želi da ispriča šta zna. Njegovoj storiji niko nije verovao. Poslali su ga u kliniku za mentalno obolele. Koza nostra nije pokušala da ga likvidira jer bi se time potvrdila istinitost njegovih reči.
Trebalo je da se pojavi Bušeta i potvrdi navode stare priče. Vitale je pušten iz azila ali je živeo još samo tri dana. Ubijen je na ulici Palerma, ali desetine gangstera po Italiji i SAD uskoro su bile uhapšene. Bušeta je uspeo da aprila 2000, u 71. godini, umre prirodnom smrću. Poslednje godine proveo je u SAD gde su mu plastični hirurzi dali novo lice a sudske vlasti nov identitet, kuću na Floridi i penziju. U egzil je morao da pobegne zbog onoga što je počelo 1984. kada ga je sudija Đovani Falkone posetio u brazilskom zatvoru i ubedio da prekriši omertu.
Američkom pravosuđu dao je važne informacije u čuvenom njujorškom slučaju “Pizza connection” a u zamenu je dobio zvaničnu zaštitu SAD. Bio je koloritna priroda. Imao je žene na tri kontinenta, a mnoge godine zatvora proveo je po Italiji, Brazilu i SAD zbog trgovine drogom. Amerikancima je više verovao da će sačuvati njegov život od policije zemlje u kojoj se rodio.
Samo 45 dana pošto je iz Brazila izručen za Italiju, sudiji Falkoneu je ispričao mnogo toga o Mafiji. Detaljno svedočenje predstavljalo je osnov za najveće ikad održano suđenje mafiozima na Siciliji kada je 1986. više od 500 osoba optuženo, a stotine bosova završilo po zatvorima.
Ekstremne odmazde Koza nostre
Koza nostra je na fenomen pentita prvo odgovorila najomiljenijim načinom – ekstremnim nasiljem i protiv države i protiv prekršilaca omerte. Kampanja smrti počela je 1982. kada je ubijen glavnokomandujući anti-mafijaških snaga, general Alberto Dala Kjeza. Deceniju kasnije uspela je da na spektakularan način likvidira sudije Falkonea i Borselina.
Napuštena je “viteška” tradicija po kojoj su deca i žene bili izuzeti od “poprečne osvete”. Moralni kodeks koji je svojevremeno pokrivao aktivnosti tradicionalne Mafije i njenih “ljudi od časti” bio je uništen.
Đuzepe Di Mateo, sin pentita Santina, otet je 1994. u Palermu, zatim zadavljen, pa istopljen u kiselini po naredbi Đovanija Bruske. Imao je 12 godina. Tomazu Bušeti ubili su devet članova porodice, uključujući i dvojicu sinova. Ćiro Zirpoli, sin pentita Kamore Leonarda, ubijen je sa 16 godina. Njegov bratanac Salvatore otet je, na kratko, za opomenu, sa samo 13 meseci.
U Pođorealeu, blizu San Đuzepe Jata kraj Palerma, ubijena su dvojica rođaka Balduča Di Mađa, pentita preko koga je uhapšen Toto Riina. Salvatoreu Kontornu, provaljenom doušniku, “golupčići” Koza nostre (baš tako na italijanskom) ubili su čitavu familiju, nekolicinu prijatelja, čak i lekara koji se usudio da ga leči. Pentito Tulio Kanela ostao je bez 84-godišnje majke: “Mi smo iz Koza nostre”, obavešten je lokalni list posle svirepog ubistva starice.
Strah, samo strah
Prestravljeni “poprečnom osvetom”, članovi porodica odriču se čak i grobova “grešnika”, a često sami likvidiraju bližnje koji su prekršili zavet ćutanja. Tako je Mafija i Đuzepu Mandarano stavila pred jasan izbor: ili će se odreći “izdajnika” ili će i sama doživeti sudbinu koja čeka njenog muža – smrt. “Ubićeš i oca i majku ako ti se naredi”, kaže omerta.
Negde duboko u sebi svesna reči osuda Mafije koje je slušala od pape Jovana Pavla Drugog, Dona Pepe se ipak odlučila da obuče udovičku crninu i tako svima obznani da svog supruga Marka Favalora smatra mrtvim. On je u Palermu učinio neoprostiv greh: priznao je policiji da je učestvovao u ubistvu Libera Grasija, trgovca koji je na kratko ušao u italijansku legendu jer je javno odbio da plaća reket.
Koza nostra je bila nervozna. Posle decenija koegzistencije sa političarima Prve republike čekala je da pronađe saveznike u Drugoj. “Fenomen pentitizma za Mafijaše je toliko izuzetan da su razoružani i nesposobni da se suoče sa ovom novom realnošću, pa pribegavaju svakom oružju”, govorio je Luiđi Di Goti, advokat mnogih mafijaša koji dobro poznaje njihovu logiku. “Strah, samo strah”.
Prvo pravilo Koza nostre je da se uvek poštuju pravila. Forma je u tom svetu često važnija od suštine. Poštovati stara pravila znači opstati, ponekada i preživeti. Kada se pravila ne poštuju, onda se umire po zelenim plodnim dolinama uvučenim među gorje kod San Đuzepe Jata, zauvek nestaju ljudi ugrađeni negde u vulkanskom kamenu od koga je građena Katanija, završavaju neidentifikovani u zapaljenim automobilima… Otvaraju se ratovi, bratoubilački, kako klanovi ne bi bili zbrisani. Ubija se da bi se Koza nostra vratila svojoj tradiciji.
Pod državnim programom zaštite u Italiji se u jednom trenutku nalazilo oko 1.100 pentita i 4.300 članova njihovih porodica. U ovom problematičnom pokajničkom društvu nalaze se pripadnici sve četiri velike nacionalne Mafije. Najviše ih je iz Koza nostre, a slede Kamora, ‘Ndranhgeta i Santa korona unita. Većina su mladi – 65 odsto ima ispod 40 godina – i muškarci, mada je zabeleženo i stotinak žena. Danas na Siciliji sa vlastima sarađuje više od 300 pentita.
Rizikujući osvetu svog bratstva, ili igrajući dogovorenu igru, mafiozi su jedno vreme upadljivo masovno pristajali da budu svedoci državne tužbe. Pentiti su bili ti koji su počeli da podižu kamuflažnu mrežu koja je prekrivala decenijama pažljivo manikirane odnose sveta italijanske politike i kartela organizovanog kriminala. Počela je velika i veoma opasna igra.
Zahvaljujući ponajviše njihovim izjavama, pokrenut je najveći i nesumnjivo najspektakularniji posleratni proces Italije: bivšem sedmostrukom demohrišćanskom premijeru Đuliju Andreotiju. Među onima koji su Andreotija optužili za veze sa Koza nostrom bio je i Tomazo Bušeta.
Uvaženog političara poslali su pred sud u Peruđi pod sumnjom da je 1979. naručio ubistvo jednog novinara. Otvorili su proces u Palermu optužujući ga za vezu sa Mafijom. Sumnjičili su ga da je godinu dana ranije možda stajao iza smaknuća premijera Alda Mora.
Samo nekoliko dana pre nego što je sud u Palermu Andreotija oslobodio optužbi, Bušeta je objavio knjigu u kojoj je italijansku državu optužio da je digla ruke od borbe protiv Mafije. “Ne postoji kolektivna, fokusirana strategija. Borba protiv Mafije gotovo da se svela na pojedinačne angažmane. Ne vidim nikakav interes države. Konačan cilj više ne postoji”, pisao je najpoznatiji pentito Italije u knjizi provokativnog naslova “Mafija je pobedila”. Mafija je postala snažnija nego ranije, smatra on.
Nastaviće se…
Boško Jakšić | Vitraž
Pratite nas: https://www.facebook.com/vitraz.net/
Instagram: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/
