Nema mafije bez politike. Afera Andreoti. Hapšenje bosa nad bosovima Salvatorea Tota Riine. Pentiti kao dvosekli mač.
Slučaj mafijinog egzekutora Đovanija Bruske, kome je status pentita dodeljen bez obzira na stotine izuzetno brutalnih ubistava, posebno je iritirao italijansku javnost. Bio je prvi od velikih kumova koji je progovorio u Italiji. Javnost se uznemirila. Tužioci, policija i porodice Mafijinih žrtava tražili su uveravanja da institucije ne pregovaraju sa ubicama i narko-bosovima. Promoteri anti-mafijaške kampanje upozoravali su da je država omekšala.
“Nema i nije bilo pregovora”, odgovarao je tadašnji ministar pravde u vladi levog centra Pjero Fasino. Preciziralo se da se radi o “istražnim razgovorima”. Da li se u međuvremenu ipak nešto dogodilo? Marta 2001. Toto Riini je sud ublažio režim izdržavanje kazne po isteku trogodišnjeg perioda potpune izolacije u zatvoru mesta Askoli Pičeno, na jadranskoj strani Italije. “Zver”je dobila “časove na vazduhu” i mogućnost “socijalizacije” sa jednim ili više osuđenika koje određuje uprava zatvora.
“Riina nije bilo koji delikvent i ne bi trebalo da uživa takve beneficije”, jetko je prokomentarisao tadašnji predsednik Anti-mafijaške komisije Parlamenta u Rimu, Bepe Lumija. A možda je bio u pravu Luka Teskaroli, tužilac koji je 1987. učestvovao na velikom procesu kada je osuđeno 338 mafioza.
“Mafija se vratila klasičnim šemama, što znači pregovaranju sa državom. Od svog biznisa sigurno nije odustala. Sve je kao ranije”. Mafiozi su oduvek radije sebi pravili kontakte nego neprijatelje držeći se istine koju je don Korleone izrekao u “Kumu”: “Svoje prijatelje drži blizu, neprijatelje još bliže”.
Organizovani kriminal nesumnjivo se upliće u svet italijanske politike, mada skrivenije nego u poređenju sa ranijim vremenima. Delom je to rezultat zaoštrenog stava javnosti prema Mafiji posle ubistava dvojice sudija 1992, delom hapšenja njenih velikih kumova, delom zbog obazrivosti od pentita, delom zbog nove taktike izbegavanja prevelike ekspozicije, simbolisane zabranom ritualnog poljupca između Mafijinih “ljudi od časti”.
Kanali uticaja svakako nisu zapušeni. Nezaposlenost na Siciliji je preko 30 odsto. Kod lekara se odlazi uglavnom uz nečiju pomoć. Tako se i glasa na izborima: za onoga ko pomaže. Za desnicu. Padrone bi pred izbore doneo džak paste i šećera. Otac porodice je znao za koga treba da glasa. Na izborima aprila 1996. Sicilija je bila jedini od 20 regiona Italije na kojima je desnica ubedljivo trijimfovala.
Bez politike nema mafije
“Bez politike nema Mafije. Da bi postojala, Mafija mora da ima odnose sa politikom”, govorio je Leoluka Orlando, čovek čijem iskustvu treba verovati. Bio je gradonačelnik Palerma.Kako u takvoj situaciji analizirati skriveni politički “glas Mafije”? A on je tu negde. Prisutan. Misteriozan koliko i bratstvo “ljudi od časti”.
Kada je 1996. uhapšen u vili na moru blizu sicilijanskog grada Agriđenta, član Kupole Koza nostre je sa porodicom gledao TV seriju posvećenu sudiji Falkoneu – sudiji u čijem je ubistvu direktno učestvovao. Posle samo tri meseca izolacije u jednom ostrvskom zatvoru odlučio se da prekrši omertu, iako je bio jedan od onih koji su bili izuzeti od oštrog zatvorskog režima predviđenog za ubice njegovog kalibra.
Okretanjem leđa krvavoj prošlosti sebi je pokušao da obezbedi naklonost države. Borio se da dobije status pentita. Progovorio je, tvrdilo se, u strahu da će umreti u ćeliji.
Prva imena koja je pominjao bila su imena mrtvih, onih koji ne mogu da svedoče, da potvrde ili negiraju. O vezama politike i Mafije govorio je da ne zna ništa. Zatim se otvorio. “Reći ću sve o Andreotiju”, obećao je ubica poznat među Mafijašima pod nadimkom “Svinja”. Crna kovrdžava kosa visokih zalizaka, brada prekriva zaobljeno lice. Pogled ovekovečen na TV snimcima i fotografijama u trenutku hapšenja odgovara animalnom nadimku. U zatvoru je nastavio da, kao i svi mafiozi, pažljivo iščitava novine: informacija je preduslov dezinformacije.
Pričao je o susretu u avionu sa Lučanom Violanteom, u to vreme istaknutim funkcionerom borbe protiv Mafije, a u vreme svedočenja predsednikom Donjeg doma italijanskog parlamenta. Zatim je izjavio da se radi o izmišljenoj konstrukciji i da Violante nije od Mafije tražio “veliku zaveru” protiv Đulija Andreotija, najuticajnijeg političara posleratne Italije. Želeo je da diskredituje bivšeg sudiju Violantea i tužioce angažovane u borbi protiv Mafije.
Andreoti
Suđenja Andreotiju razgorela su debatu o tome da li pentitima treba verovati na sudu. Da li neke stvari uopšte treba čuti? Bivši premijer uporno je ponavljao da su optužbe protiv njega deo osvete Mafije kako bi ga kaznila za ono što je protiv sveta kriminala preduzimao dok je predvodio italijanske vlade.
Bušeta se držao druge linije. Kada je sud u Peruđi Andreotija oslobodio optužbe za umešanost u ubistvo novinara Mina Pekorelija koji je pokušavao da otkrije veze Mafije i političara, pentito je u intervjuu magazinu Espresso izjavio: “Mnogi kažu da su farsični procesi konačno okončani i da je (Italija) zatvorila poglavlje o pentitima. Prva stvar koja mi nije jasna je da li se (u sudnici Peruđe) aplaudiralo zato što je Andreoti oslobođen ili zato što je to bila dobra prilika za obračun sa pentitima Mafije, posebno sa mnom, prvim čovekom koji je razotkrio duboko savezništvo između Koza nostre i dela političkog sistema”.
Bušeta u knjizi piše da veruje da je sistem korišćenja podataka dobijenih od pentita zapao u krizu onog trenutka kada su neki od njih počeli da govore o vezama sa političarima. Dok se Italija jalovo bavi pokušajem reforme svog neefikasnog sistema sudstva, uveren je Bušeta, Mafija se potcenjuje. Moćni “insajder” smatrao je da je država počela da odstupa od Koza nostre posle ubistava sudija Falkonea i Borselina 1992. i bombaških napada po Milanu, Firenci (kada je oštećena slavna galerija Ufici) i Rimu godinu dana kasnije.
“Tokom te sezone, Koza nostra je postala glasnija, a neko je to morao da sluša i da razume. Posle tih ubistava, država je počela da revidira neke od svojih najtvrđih pozicija. To je isto kao da se povukla. Neki bosovi završili su u zatvoru, a Koza nostra se ponovo povukla u senku”.
Hapšenje bosa nad bosovima, Salvatorea “Toto” Riine
Država je upravo u tom periodu zabeležila jedan od svojih najvećih uspeha: januara 1993, posle 23 godine traganja, uhapsila je bosa nad bosovima, Salvatorea Tota Riinu. Vremenom su padali i drugi “kapitalci”, ali jedno potanje tražilo je odgovor: Kako verovati Đovaniju Bruski za koga su rekonstrukcije ubistva sudije Falkonea, njegove supruge i trojice ljudi iz pratnje, utvrdile da je lično aktivirao detonator 500 kilograma eksploziva?
Onome ko je i pre tog pokolja već bio osuđen na doživotnu robiju zbog ubistava? Kako verovati notornom likvidatoru koji je iz osvete hladnokrvno oteo, udavio a zatim u kiselini rastopio telo 12-godišnjeg dečaka da bi kaznio njegovog oca, pentita?
Iznenadna odluka Đovanija Bruske da sarađuje sa vlastima navela je mnoge političare, sudije i tužioce da veruju da se radi o novoj strategiji Mafije, zaveri čiji je cilj da se diskredituju svedoci čija su obaveštenja bila ključna za mnoga hapšenja. Bruska nije zatvorio neke misterije. Samo je otvorio novu sezonu. Sve je ličilo na “Oktopoda”, najčuveniju italijansku TV seriju posvećenu Koza nostri. Kada ga uhvate, oktopod izbaci oblak crnog mastila.
Lažov plače bolje od svih
Fenomen pentita otvorio je ozbiljne debate. Koliko su pouzdane izjave bivših okorelih ubica, narko-trgovaca na veliko, organizatora šverca oružja, mega-makroa krugova prostitucije, svetaca-zaštitnika sitnih ucenjivača i džeparoša i lihvarskih patrona hiljada velikih i malih vlasnika? U munzignaru chinci megghiu, kažu Sicilijanci. “Lažov plače bolje od svih”. Pentiti su dvosekli mač. Začas mogu da navedu na pogrešan trag, da zavedu istragu, da manipulišu ljudima…
Torinska La Stampa je podsetila na “koincidenciju” da je sudija Falkone ubijen u vreme kada se pojavila Andreotijeva kandidatura za palatu Kvirinale, za položaj šefa države. “Da li je antimafijaški sudija ubijen da bi se kaznio Andreoti?”. Andreoti, doživotni senator, sve vreme je tvrdio da ima dokaze da se radilo o zaveri. Veze sa Mafijom nisu dokazane, a u procesu za ubistvo novinara Pekorelija je oslobođen.
Na Siciliji svako zna da je onaj ko izda Koza nostru “mrtvak koji hoda”. Kako onda objasniti da je Santino Di Mateo bio prvi koji je tadašnjem glavnom tužiocu Palerma minuciozno rekonstruisao sve detalje ubistva sudije Falkonea, otkrio sva imena, a da danas slobodno živi na svom sicilijanskom posedu. Koza nostra je suviše okrutna da bi smatrala da ga je dovoljno kaznila time što mu je ubila sina.
Da li Mafija i anti-Mafija sarađuju? Da nije Bruska pažljivo gradio kulu od karata zavere protiv Violantea samo da bi je lako razneo u datom trenutku? pitao je Corriere della Sera. “Koliko može da se veruje kriminalcu iz Kalabrije koji je oktobra 1994, tokom hladnokrvnog drumskog razbojništva, ubio sedmogodišnjeg Amerikanca Nikolasa Grina? Slučaj je postao poznat po tome što su roditelji bili donatori dečakovih organa Italiji, ali uhvaćeni ubica je samo koju godinu kasnije dospeo pod zaštitu pravosudnog sistema.
Kako država i pravda da se obezbede da njihova svedočanstva nisu kupovina sudske naklonosti, osveta, unosna laž koja će diskreditovati? Lasersko navođenje ka pogrešnim ciljevima, jednostavan nastavak političke borbe? Konfuzija i dezorijentacija. Ko i kako garantuje autentičnost svedočanstava? Kolika je cena informacije?
Težina pitanja i ozbiljnost dilema nagnali su političare da se angažuju i da zajedno sa vodećim tužiocima zemlje usvoje nove norme koje se tiču pentita. Italija je kasnije dobila nov zakon o pokajnicima koji precizno određuje njihove beneficije i predviđa da moraju da odleže barem četvrtinu svake kazne koja im je izrečena.
Pentiti su nesumnjivo pomogli u borbi protiv organizovanog kriminala. Ipak, radi se o veoma posebnim osobama koje su živele van zakona, pa stoga njihovi iskazi moraju nanovo i nanovo da se proveravaju pre nego što postanu sastavni deo tužbe. Dijagnostička dilema je postavljena, ali precizna kura nije bila određena. Italija nije uspevala da proizvede takav skener. Niko još nije sasvim pouzdano odgovorio na pitanje: da li pentiti pomažu vlast ili Mafiju?
Nastaviće se…
Boško Jakšić | Vitraž
Pratite nas: https://www.facebook.com/vitraz.net/
Instagram: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/
