Cosa Nostra – Sicilijanska mafija (09)

Koza Nostra se vraća starim korenima. Rascep u Mafiji. Bernardo Provencano. Mesina Denaro. Mafija pred pobedom?

Klan Korleonea dobio je u krvi svoj rat za prevlast nad ostalim “koskama”, ali mnogi bosovi Koza nostre uhapšeni su tokom poslednje dve decenije. Od Tota Riine, preko braće Bruska, do Pjetra Aljerija za koga su snage reda tvrdile da je bio drugi u lancu komandovanja Koza nostrom. Uprkos hapšenjima i suđenjima, Korelonezi su ostali najjači klan Koza nostre na Siciliji, mada njihovi glavni bosovi tu više ne žive. 

Posle hapšenja Tota Riine i Leoluke Bagarele koji je preuzeo upravljanje klanom iz Korleonea, Korleonezi su izveli seriju napada na turistička znamanje Rima, Milana i Firence u kojim je stradalo 10 osoba. Javnost je bila ogorčena. I Sicilija se usudila da izađe na demonstracije protiv Mafije. Formirana je i nova stranka, La Rete (Mreža) sa glavnim ciljem borbe protiv kriminala i korupcije.

Koza nostra je čekala mir. Dvojica ljudi oko toga su imala odlučujuću reč. Bernardo Provenzano je jedan. Mateo Mesina Denaro, zvani Dijabolik, je drugi. Taktika je promenjena: odustalo se od spektakularnih ubistava javnih ličnosti koje su policiju provocirali da uzvrati. Teror i česta ubistva više su izraz slabosti nego snage. Mafija je napustila frontalni sukob sa državom. Povukla se da zaleči rane zadobijene izjavama pentita i hapšenjima svojih bosova. Povukla se kako bi se reorganizovala.

Embed from Getty Images

Eksperti smatraju da je Provenzano posle hapšenja Tota Riine reorganizovao Koza nostru razbijajući je na male odrede kako bi se izbegla opasnost od AntiMafijaške istražne direkcije – Direzione investigativa antimafia, (DIA) – karabinjera, policije i pentita. Bezbednost je postavljena i ispred tradicije. Bosovi su 1995. odlučili da zabrane poljubac u obraz, ritualni gest kojim su se identifikovali “ljudi od časti”. Zaustavljen je i ritual zakletve i predstavljanja novih članova čuvenom rečenicom: “To je naša stvar”. Sofisticirano se izbegava elektronska kontrola.

Provencano je stvorio novi komandni centar koji je sasvim nedostupan. Pentiti su tvrdili da svojom moći i harizmom uspostavio punu kontrolu i da je uspešno rukovodio tajnim vezama sa svetom politike. Koza nostra počela je da se reorganizuje i prikuplja snagu pogubljenu hapšenjima svojih bosova. Genetska mutacija Koza nostre je neuhvatljiva. Upravo to potvrđuje i sin Tota Riine, Đovani. 

Provencano i Mesina postali su protagonisti koegzistencije, iako su koliko do juče bili glavni stratezi taktike terorizma i napada na kulturnu baštinu koja je tresla Italiju početkom 1993. Tada su, uzdrmani pentitima, institucijama države slali oporu poruku: ili ublažite obračun sa Mafijom, ili će Koza nostra pojačati nasilje i brutalnost. 

Provencano, bivši kum klana iz Korleonea postao je novi capo dei tutti capi. Uneo je elemente racionalnosti u vođenju imperijom kriminala.Tražio je strpljenje, koegzistenciju sa institucijama države i sistematsku infiltraciju u javne finansije. Arbitrirao je među zaraćenim klanovima. Prihvaćen je model koji koriste Sicilijanci na drugoj strani Atlantika. Familije su dobile viši stepen autonomije u razrešavanju problema kako bi se izbegli međusobni ratovi klanova.

Embed from Getty Images

Trudio se da Siciliju oslobodi pentita i karabinjera koji su sa njima u dosluhu, da za Našu stvar regrutuje nove političare, komunalne službenike… Nije se svetio porodicama pentita. Nasilje je koristio u slučaju krajnje nužde. Obnovio je stara pravila Koza nostre koje je Riina napustio.

Pravila. Kodeksi. Hijerarhija. Kao nekada. Kada je po Siciliji sve bilo “normalno”. Kada se precizno znalo koga treba poštovati. Kome plaćati. Kada su se velike i male usluge primale i davale bez pitanja. Nova Mafija želi da bude kao stara. Da starija ne može biti. 

Rascep je 2002. bio neizbežan. Na jednoj strani su bili Riina i Bagarela koji su tvrdim korleonezima upravljali iz zatvora. Razočarani političarima u Rimu koji ih nisu zaštitili usvajanjem zakona o olakšavajućim uslovima u zatvoru, predlagali su ubistva najistaknutijih tužilaca i ministara. 

Na drugoj su bili umereniji “palermitani” koje su predvodili Provencano, Antonio Đufre, Salvatore Lo Pikolo i Mateo Mesina. Provencano nije odustajao od svoje strategije iako je dobio upozorenje: hapšenje Đufrea 2002. dogodilo se posle anonimnog telefonskog poziva – pretpostavlja sa nekog iz Riininog kruga gde su tražili da Provencano bude kažnjen jer su sumnjali da je on izdao Riinu. Đovani Riina, Totov sin, govorio je da je Provencano sbirro – policijski žbir.

Provenzano je bio mafiozo sa najdužim stažom begunca: bezuspešno su ga jurili gotovo četiri decenije, od 1963. Upravljanje klanom Korleonezea i Kupolom Koza nostre preuzeo je posle hapšenja Tota Riine 1993. Nadimak Binnu u tratturi, sicilijanski “Bernardo traktor”, vezuju se koliko za njegov izgled u mlađim danima, toliko i za odlučnost, pouzdanost i stamenost u uklanjanju svega pred sobom. Poznat i kao Zu binu – stari – jedini je iz slavnog trija klana iz Korleonea u to vreme još bio na slobodi: Riina je uhapšen a “Laki” Lućano Liđo, nekadašnji veliki kapo, umro je u zatvoru.

Provencano i reorganizovanje Koza Nostre

“Puca kao bog, šteta što ima kokošiji mozak”, govorio je za Provenzana Riini naklonjeniji Liđo. Istražitelji ne misle tako. Priznaju da je Provenzano posle hapšenja Riine inteligentno reorganizovao Koza nostru razbijajući je na male odrede kako bi se izbegla opasnost od pentita. Tužilac iz Palerma Đan Karlo Kazeli bio je saglasan da je proces unutrašnjih promena u toku, dok je njegov kolega Gvido Lo Forte govori o novom komandnom centru Koza nostre koji je nedostupan. 

Provenzanova supruga, Saveria Benedeta Palacolo, živela je u to vreme iznad jednog dilera polovnim automobilima u Korleoneu i držala hemijsku čistionicu. Godine 1991. ona se sa dvojcom sinova – rođenih pošto je Bernardo već bio u bekstvu – iznenadno vratila u Korleone posle dužeg skrivanja, što je povuklo glasine o muževljevoj smrti. On je sve demantovao pošto se aprila 1994. pismeno obratio sudiji u Palermu imenujući advokate na procesu na kome je bio optužen za ubistvo.

Embed from Getty Images

Početkom 2001. policija je pomislila da je posle decenija traganja nadomak Provenzana. Prvo je uhapšen jedan od njegovih najbližih, Benedeto Spera, a tri nedelje potom i čovek za koga se tvrdilo da je “finansijski mozak” Koza nostre, Vinćenco Virga. Virga je u trenutku hapšenja u jednoj kolibi u Trapaniju gledao TV video o ubistvima sudija Falkonea i Borselina 1992. Skrivao se još od 1994. i već je zaradio kaznu doživotnog zatvora zbog ubistava sudije i novinara.

Policija smatra da je finansijska kombinatorika njegova najveća sposobnost. “On je mađioničar u upravljaju ugovorima. Uhvatili smo poslovni mozak Bernarda Provenzana”, oduševljen je bio šef lokalne policije u Trapaniju.

Kod Spera su pronađena pisma koja je Provenzanu uputila supruga. Pominjanje tople odeće navelo ih je na zaključak da se krije negde u brdima. Potera je krenula, ali ništa. Zatim je otvorena rasprava između policije i karabinjera. Prvi su neuspeh operacije pripisali jednom oficiru karabinjera. Karabinjeri su pak bili kivni što je policija uhapsila mafioza koji je, verovali su, mogao da ih dovede do čoveka broj 1 u nomenklaturi Koza nostre. 

U martu iste godine snage reda ponovo su pomislile da su blizu Provenzana. “Pojačavamo pritisak i na kraju ćemo i do njega doći”, izjavio je glavni antiMafijaški istražitelj Italije, Pjerluiđi Vinja povodom hapšenja bivšeg bankara Đuzepea Palacola osumnjičenog da je prenosio poruke Koza nostre i da je kupovao nekretnine za račun Provenzana.

Capo dei tutti capi nastavio je međutim da izmiče i posle četiri decenije. To mu je tim lakše što policija i nije sigurna kako on uopšte izgleda: poslednja fotografija Provenzana s kojom su raspolagali datira s početka 1960-ih. Istražni organi verovali su da Provenzano rukovodi Koza nostrom oslanjajući se na pomoć samo trojice pripadnika klana iz Koreleonea koji kontrolišu Mafiju sicilijanskog grada Trapanija: Matea Mesinu Denara, Antonina Đufrea i Salvatorea Lo Pikola. Prvi je, tvrdilo se, najpouzdaniji.

Đufre je uhapšen da bi postao najvažniji pentito Italije. On je taj koji je preko video linka, sa tajne lokacije, Berluskonija optuživao da se 1980-ih, u svojoj vili kod Milana, sastajao sa bosovima Koza nostre.        “Moram da odem i sada ne mogu da ti objašnjavam razloge tog izbora. U ovom trenutku stvari se po mene nepovoljno razvijaju. Borim se za jednu stvar koju je danas nemoguće razumeti. Ali, jednog dana će se znati ko je bio na strani razuma”.

Antonino Giuffrè 

Provencano je retko prihvatao rizike, slao je kriptovane poruke, menjao mesta spavanja svaka dva-tri dana, ali ipak je posle 43 godine bekstva uhapšen aprila 2006. u blizini Korleonea. Pošto je prvo poricao, konačno je proznao svoj identitet  a posle toga malo šta je rekao. Suđenje nije bilo neophodno jer je već in absentia bio osuđen na više kazni doživotnog zatvora zbog mnogih ubistava. 

Umro je jula 2016. u zatvorskoj bolnici u Milanu u 83. godini posle komplikacija ubog raka bešike. Njegov pepeo pohranjen je u porodičnoj grobnici u Korleone, a njegova taktika “nevidljivosti” i pax mafiosa u vremenima kada su mnogi bili pohapšeni na kraju se pokazala isprava. Uspeo je da Koza nostru spase od poraza koji je pretio. 

Hapšenje Riine januara 1993, hapšenje Provencana aprila 2006, smrt drugog jula 2016. i smrt prvog novembra 2017. bili su nesumnjivi udarci Koza nostri. Trebalo je odrediti novog bosa.

Sam sam popunio groblje

Odmah posle hapšenja Bernarda Provencana više mafijaških imena pominjalo se za naslednike. Na tajnom sastanku Kupole maja 2018. u Palermu, prvom posle 25 godina, za naslednika Tota Riine kao šefa Kupole izabran je Setimo Mineo – što je značilo kraj prevlasti klana iz Korelonea. “Tonton Setimo”, juvelir iz palerma rođen je 1938, više puta je bio u zatvoru a u tom trenutku bio je najstariji bos. Ali, pokušaj rekonstrukcije Kupole propao je samo sedam meseci kasnije kada su 94 mafioza uhapšena a među njima i Mineo. Provencano je, mimo toga, imao svoj izbor: Mateo Mesina Denaro iz Kastelveltrana u sicijlijanskoj provinciji Trapani. 

“U borbi za nasleđe Mateo Mesina Denaro je u prvom redu”, potvrđuje vrhovni anti-mafijaški istaržitelj Pjerluiđi Vinja. “Već sada, od njega unutar Koza nostre svi strahuju. Iznad njega nema nikog”, potvrđuje u gradu Trapaniju Đuzepe Linares, komandir mobilne jedinice koja, zajedno sa Centralnim operativnim servisom policije, Matea lovi još od 1993.

Rat Koza nostre protiv države je pravedan rat. To je filozofija poslednjeg Mohikanca stare garde sadržana u pismu koje su agenti Kriminalpola našli u kući sicilijanskog mesta Mazara del Valo. Pismo je Sonji M. uputio Mesina, bos predodređen od Provenzana da preuzme mesto šefa Koza nostre, ali ne uspeva da se nametne između ostalog što nije ni iz Korleoanea ni iz Palerma. Mateo je u ovaj rat u kome je sve dopušteno ušao kao mali. Sa 14 godina je pucao. Sa 18 ubijao. Sa 31 je postavljao bombe po severu Italije. Prvo u Rimu, zatim u Firenci i Milanu. 

Mateo Mesina Denaro

Mesina Denaro najbolje se snašao u periodu tranzicije Koza nostre od sezone pokolja i eksplozivau vremenima Tota Riine do površinskog mirovanja pod Provenzanom. Riina ga je uključio u “Superkozu”, grupu koji sačinjavaju “ljudi od časti” upoznati sa svim velikim tajnama Koza nostre. 

Provenzano mu u početku nije bio naklonjen. Njegovi kandidati bili su Pjetro Aljeri, Benedeto Spera i veliki likvidator Nino Đufre (svi u zatvoru). Vrhovni bos prihvata ga kasnije u svoj klan, čak mu omogućava da se krije u Palermu.Danas se Mesina Denaro priprema za obračun upravo sa jednim od kumova iz Palerma, rivalom iz San Lorenca koji se zove Salvatore Lo Pikolo, što sve dokazujue da nema saglasja oko izbora novog Velikog kuma.

Ko je Mateo Mesina Denaro? Njegova poslednja pronađena fotografija pokazuje urednog mladića. Nema ničeg zajedničkog sa stamenošću Tota Riine ili Provenzana. U gradiću Kastelvetrano, gde je rođen 26. aprila 1962, još pamte kako je jurio “poršeom” duž mora i osvanjivao u lokalnim barovima. Za stolom šampanjac i devojke. Na ruci “roleks”, pantalone “Versaći”, svilena marama. U kolima uvek dve mitraljete.

Mateo Mesina Denaro

Bogatstvo je stekao trgujući drogom. Prijatelji su ga zvali “Dijabolik”. Ali, za razliku od filmskog Dijabolika, Mesina Denaro nije bio kriminalac-džentlmen. Voleo je da puca. I da ubija. U odsustvu je već zaradio kaznu doživotnog zatvora optužen za najmanje 50 ubistava. “Sam sam popunio groblje”, poverio se jednom prijatelju, kasnijem pentitu.

Njegov otac, Čičo, bio je jedan od najvećih likvidatora provincije Trapani. Ljubitelj umetnosti i arheologije, mirno je više od dve decenije živeo pod senkom moćne sicilijanske familije latifundista, porodice bivšeg senatora Antonija D’Alija iz stranke Forca Italija.

Mateov uspon ka vrhu Koza nostre počinje kada je don Čičo bio prisiljen da pobegne u ilegalu. Sin ostaje kao regent klana iz Trapanija, da bi tokom 1998. i zvanično postao njen kapo. Te godine telo don Čiča pronađeno je u jednoj reci. Mateo, tada već u bekstvu, uspeva da u Giornale di Sicilia objavi nekrolog iako je kvestura zabranila okupljanje na sahrani.

Njegovi ga se plaše i obožavaju. Kako već dolikuje istinskom bosu. Lo siku, mršavi na lokalnom dijalektu, pokazuje talenat i za klasičnu disciplinu koja je decenijama pomagala opstanku Mafije: određuje ljudima za koga da glasaju. Na izborima 1994, tvrde pentiti, naredio je: “Glasajte za Forca Italiju”.

Da je tada uhvaćen, Mateo bi se svakako našao na procesu Omega, prvom masovnom izlasku mafioza Trapanija na sud zbog više od 70 ubistava tokom rata klanova 1980-ih. Ili bi se, možda, i on našao na slobodi kao sedmorica ubica osuđenih ranije na doživotnu robiju. Pušteni su, greškom. Prema rekonstrukciji slučaja, apelacioni sud u Palermu zakasnio je sa zahtevom da im se posle žalbi produži pritvor. Vrata zatvora tako su im otvorili, a otvorili su i neugodna pitanja koja se tiču ili efikasnosti italijanskog sudstva ili spoljnih uticaja.

To što Mateo Mesina nije jednoglasno prihvaćen, govori koliko se Koza nostra promenila. Pokušaji povratka na “staru Koza nostru” ne idu lako.“Današnja Mafija je više federacija a manje autoritarna država”, kaže tužilac Antonio Ingrija iz Palerma. “Provencano je uspostavio neku vrstu direktorata od četiri do sedam ljudi koje se ne viđaju često, samo kada je neophodno, kada se donose strateške odluke”.

U organizacijama poput Koza nostre, sastavljenoj od 13 familija grupisanih u četiri klana, bos mora da bude za iznad drugih da se sve ne bi raspalo. Sve zavisi od toga koliko šef uspeva da održi konsenzus i da spreči pobunu. Provencano je imao taj autoritet. Neki tvrde da može da ga ima i Mesina Denaro, ali eksperti misle da je ideja da bi ovaj opasan kriminalac mogao da bude novi super-kum samo medijska retorika. 

Promene na Siciliji

Mnogo toga se poslednjih godina promenilo. Restorani u centru Palerma izlepljeni su stikerom Adio pizzo (zbogom reketaši), kao znak da su odbili da plaćaju “zaštitu”. Bivši glavni tužilac Rima Đuzepe Pinjatone smatra da je imperija Koza nostre na zalasku. “Danas možemo da kažemo da je Mafija – ona koja je bila sposobna da ubija tužioce i da napada državu – poražena”.

Nije usamljen. “Veoma je verovatno da je Mafija danas najslabija u svojoj istoriji”, slaže se o Salvatore Lupo, profesor savremene istorije Univerziteta u Palermu i poznati stručnjak za istoriju Koza nostre. Iako je nova Koza nostra i dalje ukopana u sicilijanskom društvu, neke više podseća na bandu iz predgrađa nego na globalnu mrežu kriminala koja je drmala svetom.

Prema raznim ekspertima, organizacija koja je stvorila sopstvenu mitologiju – inspirišući filmove, knjige i TV serije – nikada nije bila slabija. Desetkovana hapšenjima, pogođena ekonomskom krizom sa sve manje novca i vojnika na terenu, Koza nostra je bleda slika kriminalne grupacije od pre nekoliko decenija.

Činjenica je da je danas pentita sve manje. Ne više od 300. Pentitizam je u početku nesumnjivo doprineo slamanju mafijaške zakletve ćutanja ali je vremenom prerastao u moć koja je izmicala kontroli. Na smanjenje broja pokajnika najviše je uticala Koza nostra. 

Sadašnje zatišje u Italiji, smatraju stručnjaci, sugeriše dve stvari: ili se Mafija regrupiše posle teškog perioda, konsoliduje svoj biznis i istražuje nove mogućnosti, ili stvari idu tako dobro da želi da ostane neprimetna. Koza nostra je uzvraćala brutalno samo kada je bila pritešnjena, kada joj je država dahtala za vratom preteći njenom profitu. Promenila je strategiju. Ranije je delovala kao razbesneli otac. Surovo je kažnjavala. Onda je postala majka koja razume i prašta. 

“Mafija je blizu pobede. Njen opstanak danas više nego ikad zavisi od posredne podrške javne administracije, političara i državnih agencija”, piše tužilac Pjetro Graso. “Nestajući ispred očiju javnosti – nema više ubijenih policajaca ili otetih novinara – Mafija je uspavala protivnike”. Koza nostra gotovo da je bila na kolenima, ali je uspela da se povrati, da “normalizuje” svoje prisustvo u italijanskoj politici, ekonomiji i kulturi.

Da li je u pravu najčuveniji pentito, Tomazo Bušeta, kada je svojoj knjizi dao provokativni naslov “Mafija je pobedila”? Koza nostra pokušava da bude što nevidljivija. Vratila se da bi svoju mrežu plela u tišini, bez mnogo krvi. Da li se država povlači pred Mafijom? Sve je sažeo Nikola Mora, šef parlamentarne anti-Mafijaške komisije: “Oni neće odustati, ali nećemo ni mi”.

Kraj.

Boško Jakšić | Vitraž

Pratite nas: https://www.facebook.com/vitraz.net/

Instagram: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/