Da li ploče zaista zvuče bolje? Rock zvezda Nil Jang, naš cenjeni džezer Branko Marković i svetski inženjeri zvuka nemaju dilemu. Za i protiv mitskog nosača zvuka.
Vinil LP format je zasnovan na tehnologiji koji se nije mnogo razvijala tokom poslednjih šest decenija: na neki način je audio ekvivalent vožnji Kadilak kabrioleta DeVil. Uz prelepu plažu, sa partnerom na mestu suvozača, dodali bi pasionirani zaljubljenici. Zvučno, vinil ima i prednosti i nedostatke u poređenju sa digitalnim datotekama. Kao što su se filmofili prepirali oko prednosti i nedostataka 35 mm filma u odnosu na 4K digital. Inženjer zvuka Adam Gonsalves iz Telegraph Mastering-a (Portland), radio je sa umetnicima u rasponu od Sufdžana Stivensa do Stiv Aokija, a ponosno poseduje i strug Skali iz 60-ih, uređaj za reprodukciju vinila sa rubinskim vrhom za oplatu i sečenje diskova. Malo je reći da o ovom procesu zna baš sve.
Pre vaganja dobrih i loših strana, pomaže saznanje kako ploče nastaje, tema koju je Gonsalves apsolvirao u jednom intervjuu. „Ukratko, inženjer prima mešovite snimke iz studija (ili čak laptopa benda) kako bi ih masterizovao i isekao na lak, koji se poštom šalje da bi se presovao setovima metalnih otisaka koji će pritisnuti stotine ili hiljade PVC-a peleta na vinil LP.
„Strugovi nisu izrađivani decenijama i fale industriji“, kaže Gonsalves, koji neretko prima digitalne datoteke na obradu, koje ne dolaze sa analogne trake kakvu bismo očekivali, i baš u tom procesu itekako nedostaju strugovi. (cena vintidž uređaja Scully 501 danas je na internetu nešto preko 10.000 $).
Rast prodaje ploča
Trend porasta prodaje ploča započeo je sada već davne 2007. godine kada su kompresovani muzičku fajlovi (mp3 i digitalni striming servisi na čelu sa Jutjubom) postali norma za slušanje muzike. Te godine prodato je oko milion ploča širom sveta, da bi samo u Americi 2017. godine bilo prodato osam miliona ploča. Prošle godine RIIA (Asocijacija izdavača u Americi) obznanila je trendove u svom godišnjem izveštaju, koji se obuhvatili i period koronavirus pandemije. Striming je povećan 13.4%, a prodaja ploča nastavila je da raste (skoro 30%, sa 480M godinu dana pre na 620M). Ovo je uslovilo pad prodaje CD-a, ali i skidanja muzike preko interneta i to za nekih 20% (ukoliko se gleda kupovina muzike preko interneta, u dolarima je pad sa 822M 2019. na 675M prošle godine.)
Nameće se čuveno pitanje. Da li je vinil zaista najbolji izvor zvuka, odnosno da li je zvuk kvalitetniji od drugih nosača zvuka?
Za
Ploča je jedini potrošački format reprodukcije koji je u potpunosti analogan i bez gubitaka. Ukoliko se sklope sve kockice. Samo vam treba „pristojan“ gramofon sa pristojnom iglom i uživaćete u iskustvu slušanja onako kako su je muzičari prvobitno i namenili, kako bi reprodukovala baš studijski zvuk.
Analogni format omogućava umetnicima da prenose svoju muziku sa magnetne trake na LP na vaše zvučnike ili slušalice bez komplikacija digitalne konverzije. Ovo je, u idealnom slučaju, najbliže onome što je umetnik inicjalno zamislio – ukoliko je svoj rad poslao nekom genijalcu poput Gonsalvesa koji će ovaj zvuk verno na ploču i preneti.
Bez obzira na to da li je poreklo digitalno ili analogno, ploča bi trebalo da ima više muzičkih informacija od MP3 datoteke. Bogatstvo se odnosi na raznolikost slušnih aspekata koji se čuju u vinilnim pločama. Zbog žljebova za ploče, zvuk vinila je otvoreniji, što omogućava da se čuje veća količina karakteristika.
Jačina zvuka ploče zavisi od dužine bočnih stranica i dubine njegovih žljebova, što znači da album sazdan posebno za taj format može imati više prostora za disanje od zategnutog digitalnog kolege. Što je album duži, postaje sve tiši.
Ovo nepisano pravilo odmah sam i proverio. Ceo album benda Kings of Leon iz 2008 Because of the Times i LP Texas Sun benda Khruangbin zvuče drastično drugačije, sa razlikom u decibelima i količini izobličenja – sve u koristi kvalitetnijeg zvuka druge ploče. U oba slučaja, taj topli vinil zvuk, srednjeg tonaliteta je ono što se ljudima sviđa, a vezan je za način na koji ljudska bića organski čuju muziku,
Digitalni muzički inženjering, posebno za radijsku muziku, često je narušen obimnom trkom u produkciji, što dovodi do zamornih, hiperkompresovanih pesama koje izbijaju dinamiku i teksture koje snimcima daju dubinu i vitalnost. Digitalna muzika deluje drugačije. Kako digitalni komplet ne može da čita analogni zvučni talas, on se prevodi u digitalni signal i ponovo vraća u analogni, što znači da se neke informacije gube ili aproksimiraju u procesu, za razliku od vinila koji svaki pojedinačni deo analognog talasa „zarobi“ u žljebovima. Smanjeni kvalitet zvuka MP3-a i drugih digitalnih medijskih formata, došao je iz želje za pogodnošću, koja je primorala je ljude da biraju između nje i kvaliteta, ali svođenje na taj izbor potpuno je nepotrebno.
Protiv
Kompletan analogni zvuk ne dešava se uvek: mnogo modernih ploča nastaje od digitalnih mastera, bilo snimaka napravljenih u softveru kao što je Pro Tools ili konverzija sa trake, pre nego što se pošalju u masovnu proizvodnju. Analogno-digitalna konverzija (i obrnuto) pojavila se rođenjem CD-a, otud i potražnja za 24-bitnim datotekama koje služe za savladavanje navedenih izazova.
Vinil može mnogo, ali samo ako su žljebovi dovoljno široki da igla može pravilno da ih prati. Duži album – tanji žljebovi, tiši zvuk i više buke. Isto tako, pucketanje zapravo nije namenjeno našim gramofonima. Da ste recimo DJ Tiesta nekada davno odveli u čuveni detroitski Motaun studio u Mičigenu, saradnje ne bi bilo, jer igla bi mogla da izdrži naprezanje koje iziskuje visokoenergetska muzika.
Vinil se bori i sa drugim potencijalnim problemima, koji nisu izazvani samo habanjem. Najčešće se nedoslednosti odnose na visoke frekvencije: (bubanj činele, hi-hat) i s konsonante, sve navedenoo može da dovede do pucketanja i izobličenja (probleme koje je CD apsolvirao), takođe i duboki bas koji se kreće između levog i desnog kanala.
Početak stranice albuma zvuči bolje od kraja: Kako se obim albuma smanjuje prema sredini, brzina igle se menja i ne može da prati svaki milimetar žljeba. I to pre nego što uzmete u obzir loše prese i činjenicu da se mnoge moderne ploče ionako zapravo rade od digitalnih mastera – tako da čist analogni signal upitan. Ako je pesma koja zatvara stranu A ili B složena – recimo, ona sa zauzetom solo harmonikom – možda zvuči manje hi-fi. Zato su ti dupli LP vredni dodatnog okretanja.
Pasija zvana ploče zahteva novac. Kvalitetan gramofon, pojačalo ili predpojačalo, stalak koji izuzkuje vaser vaga perfekciju, tu je i akrilni poklopac kao zaštita od prašine, na kraju i same ploče koje drže cenu od nekih tridesetak evra. Naravno, sreći nema kraja kada na „Kaleniću“ kupite svoj omiljeni muzički komad prošlosti za 200 dinara. Nijedan muzički uređaj sa sobom ne nosi toliko rituala poput gramofona.
Nil Jang na prvoj liniji odbrane
Cene gramofona variraju, razlike su u kvalitetu, estetici, istoriji, tradiciji. Michell Engineering iz Velike Britanije pravi gramofone već 50 godina, a magičnom dizajnu sa zlatnim suspenzor tegićima za nivelaciju zvuka nije odoleo ni čuveni Henk Mudi u seriji Californication. Da su gramofon i ploče neka druga dimenzija svedoče i kultne fotografije poznatih ličnosti koji u ovoj audiofilskoj deliciji uživaju, od Maradone, Džejms Dina, Džeka Nikolsona, Stiv Džobsa u čuvenom joga sedu, preko Merilin Monro, Marlon Branda, Euzebija, Odri Hepbern, Sofije Loren.
Nil Jang je otišao i korak dalje u želji da sačuva kvalitet zvuka starih rock klasika, – a veruje da je imao saveznika u pokojnom Džobsu.
„Cilj mi je da pokušam da spasim oblik umetnosti kojim se bavim poslednjih 50 godina, živimo u digitalnom dobu i, nažalost, to ponižava našu muziku, ne poboljšava je. Džobs je bio pionir digitalne muzike i njegovo nasleđe je ogromno, ali kada je odlazio kući, slušao je vinil. I morate da verujete da bi, da je živeo dovoljno dugo, uradio ono što ja pokušavam. Nije da je digitalno loše ili inferiorno, već to što način na koji se koristi ne čini pravdu prema umetnosti“, izjavio je pre nekoliko godina.
Ploča – zaokružena celina sa posebanim značajem
Za našeg poznatog džezera Branka Markovića, kontrabasiste i soliste, sa stažom od skoro 30 godina u Big Band-u RTS-a dileme nema. Umetnik koji je svirao sa džez vedetama (Chat Baker, Lester Bowie, Don Moye, Philip Catherine, Less Mac Cann i dr.) nam je u razgovoru pojasnio sopstvene sentimenta prema pločama.
„Ploče sam krenuo da skupljam kao klinac, a osamdesetih sam zbog istih putovao u inostranstvo da bi ih kupovao. Postoje dve epohe, od dvehiljaditih kreće odvajanje od fetiša ploče – jedinog kompletnog ugođaja. Kroz muziku pronalazimo rešenja koja projektujemo kroz sebe. Ploče su imale umetnička rešenja, recimo poput omota Samntaninog albuma Abraxas, sve je predstavljalo zaokruženu celinu sa posebanim značajem, koji se srozao pojavom MP3 formata, izgubio se intenzitet doživljaja, što je otišlo još dalje sa Jutbjubom, gde te još prekidaju reklamama što je poseban zločin. Sve ovo vodi da smo sve manje „unutra“, kao da se površnost sugeriše, podstiče i natura. Brza laka informacija, zato ljudi više i ne čitaju knjige.
Na pitanje koje su mu najvrednije uspomene, hodočašća na putu ka omiljenim pločama naveo je putovanje u Nemačku.
„Jednom sam išao u Mihen da bih kupio vokmen za snimanje, džekove, činčeve, i jedno 5, 6 ploča. To me je koštalo oko 1500 maraka tada, došao sam kući srećan kao malo dete. U Beogradu je tek kasnije krenula prodaja ploča. Jednom prilikom sam dao svojoj majci spisak sa pločama i radnjama kada je išla u Solun. Obišla ih je nekoliko i nije ništa našla, da bi u poslednjoj koju je obišla očajna zavapila prodavcu da ne sme da se vrati praznih šaka sinu.
On joj je rekao uljudno da ispred radnje popije kafu, i nakon sat ipo vremena se vratio sa Sem Džonsom, Weather Report-om, Čik Koriom i njegovim Light as a Feather. Dakle kada ta ploča dođe u ruke, stvoriš specijalni odnos prema njoj.
Da li muzika na gramofonu uvek zvuči bolje? Naravno da ne. Ali zvuči uvek ‘vinilno’.
I tu leži odgovor. Vinil ima svoj, prepoznatljiv zvuk, ispunjen površinskim pucketanjem, iskakanjem i izobličenjem koje ljudi vole. Ne postoji ništa slično. Za većinu upravo to pucketanje daje sav šarm i draž, dok je okretanje ploča kao vid dodatnog truda samo šlag na torti konzumiranja muzike, poput inicijacije. Momenat okretanja ploča nije samo puka tehnička stvar, već ezoterijska, to je trenutak kada se doliva vino, ili ponovo pali ugašena sveća.
Kada se ona trajno ugasi, već ste kupili novu ploču, koja će biti zamajac za neke nove uspomene i užitke.
Vitraž | Pavle Jakšić
Pratite nas: https://www.facebook.com/vitraz.net/
Instagram: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/
