Milijarda dolara gubitka najveće prodavnice instrumenata.
Guitar Centar, vodeći prodavac muzičkih instrumenata u velikom je problemu. Delom su za trenutnu situaciju krivi i promenjeni muzički ukusi. Pokušaji refinansiranja i restruktuiranja jedino su rešenje u pokušaju da se sanira dug od milijardu dolara. Džordž Grun, vlasnik Gruhn Guitar radnje u Nešvilu, kaže da se najviše prodaje rep i hip hop. S obzirom da ova dva žanra ne zahtevaju previše muzičkih instrumenata, trend je sasvim očigledan.
Sa druge strane, gitara se kao instrument sve ređe nalazi na vrhovima muzičkih top lista.
Puno toga se promenilo od vremena Mekartnija, Džordža Herisona, Nil Janga. Kleptonov zapaljivi solo na pesmi “Crossroads” danas je samo nostalgija, ne realnost.
“Generacije bejbi bumera bile su najbolje mušterije, potpuno preuzevši gitarske trendove i kulturu, ali one uveliko stare, i redukuju svoju gitarsku kolekciju” dodaje Grun.
Prodaja gitara nije potpuno iščezla, ali je trend prodavanja muzičkih instrumenata u velikom opadanju.
Dve najveće kompanije Gibson i Fender su u dugovima, dok je PRS Guitars značajno suzio polje delovanja
The Washington Post
Postoji i kriza identiteta. Nema više gitarskih inspirišućih heroja. Imamo danas Džo Bonamasu (Joe Bonamassa), koji je sjajan gitarista, ali on nije Erik Klepton, koji da nesreća bude veća ima artritis, stoga i sve ređe svira, povlačeći se sa većine planiranih turneja.
Po mišljenju Luia Konkotilija, vlasnika prodavnice Mugzey Music u Kaliforniji “Rock je mrtav”. Potkrepljuje to primerom da trenutno ima par učenika gitare, koji imaju od 12-14 godina, koji u svojim razredima nemaju sa kime da vežbaju. “Niko ne svira gitaru, čak i nas gledaju ispod oka zbog tog afiniteta”, kažu razočarani klinci.
Razlog je i lenjost, danas je YouTube tutorijal linija manjeg otpora, u težnji za instant zadovoljstvom. Niko nema vremena da uči godinu i više dana. Washington Post je prošle godine objavio podatak da je prodaja gitara u odnosu na prethodnu dekadu pala sa 1.5 miliona na milion. Dve najveće kompanije Gibson i Fender su u dugovima, dok je PRS Guitars značajno suzio polje delovanja.
I pored svega navedenog Guitar Centar još uvek opstaje, boreći se sa likvidnošću i slabom potražnjom. Radnje u Pasadeni, Šerman Ouksu, Glendori, San Bernardinu prkose vremenu u kome živimo.
Zrno nade za rock danas može se naći u školi School of Rock, sa sedištem u Masačusetsu. Postoji više od 200 franšiza u deset zemalja. Eliot Baldini, šef marketinga ove kompanije kaže da su “škole projektovane da studentima daju više znanja nego što su oni inicijalno očekivali”.
“Muzika je temelj društvene aktivnosti. Ljude inspirišu njihovi muzički idoli, koje gledaju u nastupima uživo. Iskustvo učenja u školi sa druge strane, nije tako pompezno, obično je to samovanje sa profesorom, uz pesme koji nisu uvek njihovi favoriti”.
Studenti vežbaju sa bendovima svake nedelje, uz ukupno preko 3000 muzičkih događaja godišnje.
Da li je to dovoljno da oživi rock muziku? Ne znamo, ali svakako je veštačko disanje vredno pokušaja.
Izvor: Los Angeles Times
Vitraž
