Čuvena Bodeguita del Medio. Središte boema 50-ih, tipičan kubanski restoran 80-ih, danas jedna od glavnih turističkih atrakcija Havane.
Središte ulice Empedrado. Žamor, muzika, miris nane, duvana i starih knjiga, klizavi patinirani pločnici. Anhel Rodrigez otkupio je 1942. prodavnicu Bodega La Complaciente, i preimenovao je u Casa Martinez. Prodavao je mahom grickalice i piće, u izuzetnim prilikama služio je hranu regularnim mušterijama, među njima velikom broju intelektualaca.
Sa povećanjem klijentele rasla je ponuda, širila se i provinijencija gostiju, koja je obuhvatala pisce, muzičare, novinare, koreografe. Tome je doprineo i tadašnji šef kuhinje Silvija Tores, popularna “La China”.
Zvanično ime La Bodeguita del Medio usvojeno je 1950. godine, i bukvalno je opisivalo ono što Bodegita jeste – mala radnja na sredini.
Poznata je po išaranim zidovima. Sačuvani potpisi na zidu večni su testament druženja, ljubavi, momenata koji su našli svoj put da ostanu večni. Legenda kaže da je novinar Leandro Garsia započeo ovu tradiciju prvi se potpisavši na zid.
U Bodegiti su se gostili i čileanski pesnik Pablo Neruda, predsednik Čilea Salvador Aljende, Gabrijel Garsia Markes, Nejt King Kol, Hulio Kortasar, i najvažniji gost među njima – Ernest Hemingvej. Za Bodegitu svakako.
Deo tradicije restorana pripada upravo njemu, koji je svojom harizmom i boemijom očarao Kubu. Dok je boravio u Havani, živeći u hotelu Ambos Mundos, “Papa” je imao dva odredišta, “La Bodegitu” i “El Floriditu”. U njih se vraćao i nakon preseljenja na rub grada. Ogroman autogram uramljen je u Bodegiti sa njegovim potpisom. “Moj mohito u Bodegiti. Moj daikiri u Floriditi.”
Kubanci. Ljudi koji obesmišljavaju stereotipe i predrasude. Postoji li bolji primer od činjenice da je upravo jeda Amerikanac, među tri ikone na Kubi, pored Kastra i Ernesta Če Gevare?
U to se svojevremeno uverila i Hemingvejeva unuka Mariel na svom proputovanju Kubom, gde je bila obasuta srdačnošću i gostoprimstvom. Za razliku od dva revulucionara, Hemingvej nije mario za politiku. Duh koji je on reprezentovao skoro da više i ne postoji, ako izuzmemo vintage automobile, Floriditu, i naravno Bodegitu.
Kao što su mnogi svoje najbolje pice pojeli van Italije, slična priča važi i za mohito, koji nije svuda u Havani “sa druge planete”, možda ni u Bedegiti, ali jeste baš tamo nastao, što ima posebnu draž i simboliku, a ta činjenica verovatno Kubance čini lenjim da se više potrude. Ostatak ponude u “BdM” je bazičan – pirinač, crni pasulj, svinjetina, tostones. Dok jedete ili pijete, u svakom momentu zapahnu’e vas oblak dima, najčešće graciozno savijeni duvan Partagasa, Cohibe, Romea i Julije…
Staru gardu je privukao Hemingvej, a novu film Miami Vice. Svi znamo kultnu scenu kada Li Gong plovi ultra brzim čamcem ka Havani, vodeći Kolin Farela nejahno na mohito, dok u pozadini ide Mobijeva numera “One of These Mornings”. I momenat kada konobarici Riti iz Portugala ostavlja bakšiš za šankom, ostao je jedan od upečatljivijih momenata, pogotovo momcima koji su tek ulazili u večnu igru zvanu flert.
Pošto je prilično jasno da je američkoj kinematografiji 2006. godine kubansko tlo bilo nedostupno, lokacija za snimanje bila je Urugvaj, nedaleko od plaže Ramirez.
Replika je za utehu onima kojima je ovo bio povod za odlazak na Kubu, zaista bila verodostojna. Postoje još četiri u Španiji, po jedna kopija u Americi, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Australiji, Meksiku. Da li trebamo da dodamo da nijedna nema, niti će ikada imati autentični kubanski šarm?
Bodegita je 2012. proslavila svoj 70-i rođendan. Slaviće uskoro i 80-i, a do tada će se popiti reke mohita, zaviće se tone Partagasa i Cohibe, a sve u slavu života i hedonizma. Autentičnost i šmek Bodegite tu je da dodatno raspiri sve vaše strasti.
Vitraž
📷: Vitraž
Pratite nas: https://www.facebook.com/vitraz.net/
