Hronologija atipičnosti i simbolike, praćena srećom, ali i patnjom. Teško da je iko istinski sazreo, ko nije u nekoj fazi svog života morao da se izbori sa brodolomom.
Premijer Kanade rođen je na Božić 1971. godine kao naslednik premijerske dinastije, tačnije oca Pjera Trudoa, koji je 15 godina služio kao predsednik Vlade. Američki predsednik Ričard Nikson prilikom susreta sa Pjerom anticipirao je budući razvoj događaja, kada je Džastin imao samo godinu dana. “Džastinu Pjer Trudou, budućem premijeru Kanade” glasila je zdravica. Od prve dame Pat Nikson, dobio je plišanog Snupija.
Mnogi koji su odrastali u daleko manjem baršunu ostali su trajno nesposobni za bilo kakav vid ambicije i jasnog cilja. Džastin se ni tada, a ni sada nije uklapao u karakterni kalup “tatinog sina” (kome smo danas (pre)često svedoci) već isključivo u onaj biološki.
Na insistiranje majke Margaret, išao je u javnu školu, ne privatnu, javnim autobusom, a ne limuzinom. Danas, svaki novokompanovani bogataš koji iole drži do sebe, svoju decu šalje na najprestižnije univerzitete. Trolejbus bi bio ravan mazanju katranom i perjem.
Roditelji mu se razvode kada je imao pet godina, a brat Majkl, tragično gine u snežnoj lavini 1998. godine. Ukoliko je i neki životni stepenik preskočio, životna kompenzacija bila je više od okrutne.
Nakon koledža, dobija diplomu iz književnosti na univerzitetu McGill, i završava postdiplomski stručni ispit za nastavnički rad u školama. Do 2002. predaje dramu, francuski i engleski jezik, matematiku, na vankuverskoj Akademiji i školi Sir Winston Churchill. Sve navedeno nije bilo servirano na satenskim stolnjacima, ukrašenim srebrnim escajgom, već je savladano mukotrpnim radom i voljom.
“Openness, respect, integrity – these are principles that need to underpin pretty much every other decision that you make.”
Justin Trudeau
U medijsku žižu mlađi Trudo dospeva nakon eulogije preminulom ocu 2000. godine. Treba imati muda, da kao klinac održite trezven govor u oluji emocija. Pomno su ga slušali i tadašnji međusobni ljuti protivnici – Ričard Nikson i Fidel Kastro, koji su prisustvovali sahrani. Politički angažman započinje 2008. godine. Pet godina kasnije, postaje predsednik Liberalne partije, a već 2015. premijer Kanade (23-i po redu), obezbedivši liberalima najveći rast mandata u istoriji (sa 36 na 184).
Da se vratimo na naslov teksta. Šmeker. Zbog čega? Zato što je sjajan muž i još bolji otac, i sin. Svoju ženu Sofi, upoznao je još kao klinac u Montrealu. Povezao se sa njom ponovo 2003. godine, kada su otpočeli vezu. Dve godine nakon toga su se uzeli. Trudou je jednostavnost carica lepih momenata. Zaprosio je Sofi u hotelu Old Port, u kojem su venčanje i proslavili. A nije da ga žene nisu merkale, svi još uvek pamtimo onaj čežnjivi patos od pogleda Ivanke Tramp.
Zato što je odlučio da u naredne tri godine u Kanadu primi preko milion izbeglica. Zato što nije imao problem da stane na crtu svetskim liderima sa kojima se ne slaže, uključujući i Donalda Trampa.
Zato što se bori za verske slobode i prava žena, deklarišući se kao feminista. Zato što uprkos pritisku Katoličke crkve podržava pravo na abortus i zalaže se za legalizaciju marihuane. Zato što ima tetovažu Haida gavrana, koji reprezentuje domorodačka plemena severozapadne pacifičke obale Kanade. Zato što ju je uradio u 40-oj.
Zato što je utemeljio sopstvenu diplomatiju čarapama, razbijajući stereotipe forme i protokola. U Davosu je dao omaž patkama. Muslimanima je soknama poželeo “Eid Mubarak”, za kraj Ramadana. Dete u sebi, nostalgično je probudio Star Wars dezenom u razgovoru sa premijerom Irske. Zato što se nikada nije stideo da priča otvoreno o mentalnim bolestima, uključujući i bipolarni poremećaj svoje majke, ni ne trudeći se da sve loše u svom životu pegla uz loš štirak.
Zato što je jutro nakon pobede na izborima proveo u metro stanicama u Montrealu, zahvaljujući se građanima. Zato što se 2005. godine strastveno borio protiv milionske investicije, rudniku cinka, koji je pretio da ugrozi reku Nahani, koja je pod zaštitom UN.
Zato što je sportista. Surfuje, planinari, skija, snouborduje, vozi kajak. Boksuje, učestvuje na humanitarnim mečevima. Ne mislim na Jagodinu, na šatru, prvi red sa Dačićem, Palmom, Cecom, pečenim prasićima. Mislim, zaista učestvuje, boksuje i neretko pobeđuje.
Zato što ume staloženo da pojasni reporterima kvantno računanje, ali i da glumi u seriji (“The Great War”, 2007). Zato što voli muziku. Prošlog leta kreirao je svoju Spotify listu, koja je uključivala numere Drejka, Roberta Plenta, Dire Straits.
Zato što je pokazao kako se poštuju sopstvene legende, dok mi svoje tražimo po ćoškovima zaborava. Na posthumnom koncertu posvećenom Leonardu Koenu u Montrealu, zajedno sa suprugom Sofi izašao je na binu, prisećajući se odlaska na oltar, praćen pesmom “Hallelujah”, i svadbenog plesa, koji je pratila takođe Koenova pesma “I’m Your Man”. Tada su se poslužili delovima navedene numere. “Ukoliko želiš boksera, zbog tebe ću ući u ring”, Džastin je odrecitovao tada supruzi.
Zato što je svoj. Šmeker.
Vitraž | Pavle Jakšić
Pratite nas: https://www.facebook.com/vitraz.net/
Instagram: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/
