Biografija osporavanog i obožavanog. Usponi, padovi, preterivanja, zasluge, kritike, kajanja. Kanye West na Vitražu, prvi deo.
Tekst o Kanje Vestu sasvim sigurno je pre zicer za osporavanje, nego poligon za hvalospeve. Kada pišete o nekome ili nečemu znajući da ljudima ne idete uz dlaku, to ima posebnu draž, baš danas kada je pisanje pre pismonoška, a ne misleća kategorija. Za neke previše slavan da bi bio niš, za druge previše hipster da bi bio Jay Z. Mekan za gangsta repera, drčan da bi bio Vil Smit. Nekima detinjast, drugima previše komplikovan da bi shvatili njegove hiperbole, snove, energiju, megalomaniju. Na to još dodajte i sve one kojima rep nije vredan kategorije muzičkog žanra, kojima su isključivo Altamira i Lasko jedine istinske forme umetnosti, koji gledaju samo neme čehoslovačke filmove 50-ih.
Seciranje i potraga za manama mentalna je disciplina koja je posebno negovana kod nas. Početna teza, u ovom slučaju muzika, validira se kroz druge aspekte, što u krajnjem ishodu vodi ka nipodaštavanju, negiranju, preziru. Jer da – niko nije savršen, i svi imamo mane. Ako u nekome tražite sve, u stvari nikada ništa niste ni hteli da pronađete.
Nedosledan, arogantan, usiljen, laik koji se bavi modom i stilom dok idealizuje Kim Kardašian, kraljicu kiča i neukusa, koja je rijalitije i kućne porniće uvela u tinejdžerski mejnstrim. Kaže da je “Bog”, dok njime vladaju najprizemnije ljudske strasti. Podržava populistu Trampa, a uspeo je u liberalnom establišmentu Čikaga i Kalifornije . Svojom logorejom iritira i one koji ga vole. Izdao je poslednji album koji koketira sa hrišćanstvom, promovišući selebriti askezu, dok prodaje Yeezy patike za pravo bogatstvo. Nisam ni počeo.
Poštovati nekoga, sa kime se u većini stvari ne slažete jedna je od onih stvari zbog kojih slavimo život, i sva njegova iznenađenja. To gde se slažem sa njim bila je i ostala njegova muzika. Potpuno prihvatanje drugih, onakvih kakvi jesu, škola je koju većina, uključujući i mene, još nije savladala. U svemu navedenom, ostao je svoj – sveti gral samopouzdanja i prkosa, koliko god vam se činio infantilnim.
“Money is not my definition of success, but inspiring people. Being fresh is more important than having money.”
Kanye West
Nikada ne bih mogao da budem sa devojkom čiji je seksualni snimak video ceo svet, verujem ni velika većina vas. U tome osim ega i sujete, ima i nesigurnosti, malograđanštine. U filmu Easy Rider Denis Hoper kaže – “ljudi sa lakoćom pričaju o individualnim slobodama, ali kada vide slobodnu individuu, uplaše se.”
“Ne” i “ne možeš”, sa kojima se svi suočavamo dnevno, te opaske da nismo dovoljno dobri, kvalifikovani, lepi, pametni, njemu su bili generator snage, ne alibi za predaju. “Nikada od tebe producent, reper, dizajner”, slušao je i on na dnevnoj bazi. Ko u njemu vidi samo egomanijaka, kakav dopuštam da ume da bude, suštinski nije shvatio priču iza priče, koja se tiče svih nas. Priču o snovima, dopuštanju, granicama, priču koju možete i ne morate da začinite sa njegovom muzikom u pozadini.
Kanje je ep o težnji da budemo ono što želimo, da preterujemo, maštamo, netaktiziramo, da prestanemo dugo da mislimo o stvarima bez da kažemo svoj stav o njima, da jurimo zvezde, i u najgorem slučaju, završimo među oblacima. Da se ne osećamo samo dobro, već i da budemo dobri.
U njegovoj želji da propoveda o sebi, svesno ili nesvesno, propovedao je za sve nas. I da je ovo sve od njega, meni je dovoljno za poštovanje, a nisam se još ni dotakao muzike. Ova dva teksta, po uzoru na njega neće podilaziti masama, PR sugestijama kako je ljudska pažnja opala sa 8 minuta na 30 sekundi, biće dugački, a njihov kraj dočekaće oni koji su i trebali da mu svedoče.
Čikago i još ponešto
Rodio se 8. juna 1978. u Atlanti. Majka Donda je bila profesorka engleskog, a otac Rej, aktivista Crnih pantera i fotograf. Ime Kanje inspirisano je afričkom kulturom – The only one. Već u trećoj godini se razvode, a on u desetoj, odlazi sa majkom u Kinu (Nanđing), pošto je dobila posao predavača na istoimenom univerzitetu.
Afinitet ka muzici iskristalisao se nakon povratka u Čikago. U 13-oj piše pesmu “Green Eggs and Ham”, moleći majku da mu plati studio. Momak koji je tada sa njim išao u školu Vanderpoel prisetio ga se 20 godina kasnije – “I remember that brother’s shine, just passing by in the hallway.”
Put mu se ukršta sa producentom Ernestom Vilsonom (No I.D.) čija je majka bila Dondina prijateljica. Naporni klinac, koji je želeo da uspe u muzici, puštao je svoje demo snimke i bitove drugima na kompjuteru, iako ništa nije znao o semplovanju. I.D. mu je neko vreme pomagao, ubrzo shvativši da nema više čemu da ga nauči, i da će njegovo samopouzdanje poravnati sve brazde nepoznatog i nejasnog. Jednom prilikom ga je poveo sa sobom kako bi upoznao Pitera Kejna iz Columbia Recordsa. Sastanak je prošao katastrofalno, te je Ernest je izgubio svaku menadžersku iluziju.
Prvi bit prodaje Džermejn Dupriju za 5000$, dok je još živeo sa majkom. Paralelno sa time završava srednju školu i upisuje umetničku akademiju, te se prebacuje na univerzitet u Čikagu da studira engleski. “Neke karijere ne iziskuju školovanje”, misao je koja se progresivno snažila u njemu.
“What would you do today if you are not afraid of the consequences of failure?”
Kanye West
Ubrzo odlazi u Njuvark (Džerzi) gde radi na albumu Blueprint Džej Zija. Kult producenta koji je uveliko krenuo da gradi nije ni malo utažio njegovu najveću želju – da repuje. Postojale su dve grupe ljudi, oni koji su tu mogućnost odbacivali sa indignacijom, i oni koji prosto nisu želeli da njegovi bitovi postanu Vestovo, a ne njihovo pogonsko gorivo. Numera “Jesus Walks” čekala je na izdavača skoro godinu dana. Kvalitet nije dovoljan, morate da bude nesnošljivi i glasni – postajao je glasan.
College Dropout, Late Registration, Graduation
Godine 2002. potpisuje ga Rockafella, a ubrzo debituje na koncertu u Čikagu. Uveliko radoholik, radeći na albumu Beni Sigela, na putu iz Vestvuda ka Santa Monici u cik zore doživljava saobraćajnu nesreću. Vilica puca na 3 mesta, hirurzi mu satima sklapaju lice poput mozaika.
Da je udarac milimetar bio bliži nosu, ovaj tekst ne bi postojao. Nesreća inspiriše numeru “Through The Wire”, omaž novoj šansi koju je dobio, uz sempl numere Šake Kan. Bukvalno je repovao kroz žicu koja mu je bila u ustima, a kada je skinuo rekao je sebi – to je to. Sam spomen reči “sreća” već tada je smatrao uvredom.
Izdavačka kuća u njega ipak nije verovala, stoga on preuzima sudbinu u svoje ruke, i kompletnu ušteđevinu od 40.000$ ulaže u video spot. Te 2004. izdaje College Dropout, njegov prvi aperkat očekivanom, nametnutom, tim kutijama u koje drugi žele da nas ubace. Video koji možda i najbolje odslikava kako tačno izgleda momenat u kojem ulazite u prvu ligu je onaj gde Kanje repuje u numeri “Never Let Me Down” pred Farel Vilijamsom. Farelovo oduševljenje je ravno dečijoj sreći u prodavnici igračaka. Lepo je to opisao Jay Z u navedenoj pesmi – “First i have their ear, now i have their heart“. Za Dropout biva nominovan za 10 Gremija, koji postaje certified gold. Desetog februara 2020. ovaj album napunio je svoj šesnaesti rođendan.
U to vreme Džejmi Foks je pravio žurke na koje su dolazili Jay Z, Farel, Diddy, ceo Holivud. Kada je Foks na tremu svoje kuće video klinca sa bekpekom i metalnom vilicom u ustima, upitao ga je ko je, ubrzo saznavši da radi bitove za Jay Z-ja. Tada je običaj bio da se svako ko je novajlija na žurci predstavi nekom pesmom, a Kanje je naravno svojim fristajlom sve oduševio.
Otišli su do garaže, Jay Z u zelenoj plišanoj trenerci, Farel u papučama, a Kanje u zabezeku – “jesu li uvek ovako dobre ribe kod vas na žurkama?” Ipak, uspeo je u sebi da uključi i business mode, rekavši Foksu da ima pesmu za njega, koji do tada nije bio u muzici.
Foks ga prvo nije uzeo za ozbiljno, ali ga je kasnije nakon očajnih kritika za film Stelt, ipak nazvao, ponudivši mu svoju interpreataciju refrena pesme “Slow Jams” koja je bila prilično sladunjavo R’n’B teatralna. Kanje mu je samo rekao- “nemoj to da radiš, slušaj mene”. Na kraju, uradili su sve po njegovom, a ta numera ubrzo je postala broj jedan u Majamiju.
“We are more worried about what we can lose than what we feel.”
Kanye West
Slede albumi Late Registration (Touch The Sky, Goldigger) iz 2005, pa introspektivni Graduation (2007) na kojem elektronika ulazi u hiphop na mala vrata. Pratećim vokalima na albumu carovala je sjajna Koni Mičel, frontmenka benda Sneaky Sound System. Nakon singlova “Good Morning”, “Stronger” album nas vodi ka nezvaničnoj himni Čikaga, i svih onih koji se ponosno i željno vraćaju u svoje rodne gradove. Ovu numeru stvorilo je spontano džemovanje sa Kris Martinom u Abbey Road studiju u Londonu.
“Homecoming” je numera u kojoj Čikago metaforički postaje devojka Vindi (aluzija na drugo ime ovog grada Windy city), kojoj se Vest iskreno ispoveda, uz kajanje što ga je napustio. Singl “Can’t Tell Me Nothing”, inspirisan stadionskim gigantima – Stonsima i Led Zeppelin, sarkastična je oda prkosu, koji se izdigao kao planina negde između nesigurnosti i konfrontacije. Koliko puta ste ove reči želeli nekome da kažete, ali niste znali kako? A ni smeli. Kanje je rekao za sve nas.
U videu za “Flashing Lights”, koji je sniman u pustinji Nevade američka Playbol zečica Rita G. pomera granice fetiša u donjem vešu pored vintage Mustang Bullita. Spot su režirali Kanje i Spajk Džonz.
Na naslovna fotografiji albuma nalazi se medvedić Takaši Murakamija, surealističnog “japanskog Vorhola” koji crta likove iz crtaća koji deluju prijateljski i razragano, posedujući tamne i uvrnute tonove duboko u sebi. Kreće eklektika!
808s & Heartbreak
Novembra 2007. u Marini Del Rej umire njegova majka Donda. Uz to raskida veridbu sa dugogodišnjom devojkom Aleksis Fajfer. Momenat kada plače nakon prvih taktova pesme “Hey Mama” na koncertu u Parizu toliko je ljudski, da se kojim slučajem uramljivao u sliku, teško da bi ga iti jedan ram izdržao. Nakon tih malobrojnih javnih nastupa zatvorio se u kuću slušajući Portišhed i Peperse.
Za neke pesme potrebno je vreme, a “808” su klasici zapakovani u desetogodišnje folije. Naslovnu fotografiju uradio je ulični umetnik Kaws iz Bruklina, i ta slika savršeno opisuje ploču – skrhano srce, tuga i melanholija.
Kritičari album koji je promenio tokove rep muzike ne mogu da dosegnu, u stvari to čine sa godinama zakašnjenja. Ipak, generacije muzičara su na krilima albuma leteli i maštali, od Kendrik Lamara do Drejka. Kanje je bio osporavani svetionik u buri, da bi njima bilo mirno more.
Autotjun je do tada smela do koristi jedino Šer. Roland TR-808, uređaj po kojem je album delom dobio ime, bio je alat i čikaške house scene, koja je imala potpunu orkestraciju, sirene, simfonije, bitove. Već tada njegova muzika nije bila hiphop već Kanje Vest.
Bio je uveren da nije dovoljno izrazio svoja osećanja, da pesmama možda nije dovoljno pomogao ljudima koji su se osećali kao on – neutešno. U repu se do tada servirala samo mačo priča, ne ljubav i porodica, senzibilitet. Najveća stvar koju mi kao muškarci možemo da damo je vreme, a koliko vremena ide na “američki san” i materijalne stvari, a koliko na voljene osobe, decu?
Današnji svet, kroz narativ i socijalne mreže tera nas na Mercedese, Rolekse, skupa letovanja, ali na kraju je sve vraćanje na iskonsku sreću. Ta sreća se dešava u detinjstvu, kroz trivijalne igračke, sitnice, ljubav koju ne možete da kupite. Poštovanje, dignitet, zabrinutost za osobu pored sebe. To su kategorije za Nobelovu nagradu.
Njegova poruka sublimirana je u “Welcome to Heartbreak“. Svako ko je čuo, zna o čemu pričam. Ona preispituje, podiže i spušta, kritikuje, daje snagu. Nagoni vas da razmišljate o porodici, ambicijama, vremenu koje je pred vama, o tome da ne možete sve da kontrolišete, da postoji ta neka životna simetrija. O smislu života bez slave.
Ovu numeru teško podnose i svi moji drugovi koji se bore za komad hleba daleko od svoje rodne grude. Pre gostovanja na MTV-ju Kanje je upoznao jednog od producenata, koji mu je pokazao slike svoje dece. To ga je potpuno urušilo, nije imao sa čime da mu uzvrati, osetio se bezvredno.
“Love Lockdown” je plod rada osam tekstopisaca, inspirisanih Fil Kolinsom, koji je izumeo metod programiranja u kojoj je reverb manipulisan tako da bubnjevi udaraju snažno, ali su i dalje tupi i beživotni, kao u pesmi “In The Air Tonight”.”Say You Will” sija atmosferično u svom minimalizmu.
“Heartless” je podsetnik na svu hladnoću koju smo od devojaka doživeli, koja je možda najslikovitije dočarana u kultnoj izvedbi Zoi Dešanel u filmu “500 Days of Summer”. Emocijama je hladnoća nesavladiv, neumoljiv i nepokolebljiv protivnik. Ali potpuno nedostojan. Nakon odslušane numere na određen način drago vam je što ste sami, ili ste se pronašli sa nekom drugom osobom. Postoji doza pokretačkog bunta koji nam je Kanje dao u atmosferi na ivici suza.
Havarija sa Tejlor Svift, i njegov upad na binu, o kome je brujao čitav svet, dovodi do novog egzila, te najavljena turneja biva otkazana. Tugu nije mogao da podeli sa svetom, morao je sam da je iznese.
Nastaviće se…..
Pavle Jakšić | Vitraž
Pratite nas: https://www.facebook.com/vitraz.net/
