Monterey Pop Festival. Hipi pokret. Woodstock, Altamont, Isle of Wight.
Svoju besedu započeo je konstatacijom da je upravo lokacija Cetinjske ulice mesto pronalaska mamuta. “Istorija Beograda je istorija ljudi i mamuta koji nisu razumeli Beograd i čoveka. Pripadao sam generaciji koja se borila 60-ih i 70-ih sa ovdašnjim mamutima, pokušavajući da im objasnim da to što se događa u svetu ima smisla i da vredi učestvovati u toj preraspodeli”. Njegovo predavanje Vitraž prenosi u celosti.
Prvi pisani trag o rock i pop festivalima na našem jeziku pojavljuje se u knjizi koja je objavljena 1970, čuvena knjiga „Mixed media“, Bore Ćosića. “Pop festival nije samo smotra, već događajno naročito konstruisan rezervat, specifičan rezultat s posebnim psihološkim i tehnološkim iskopinama. Nukleus besklasne države čuda s moralom idealnog društva“.
Ne zaboravite da u vreme pisanja ove knjige, festivali u svetu postoje samo tri godine. Na festivale u Americi išao sam avionom, a po Evropi neretko i autostopom. Rock festival jes ostavština 60-ih, mladalačka pobuna i narušavanje postojećih pravila, traganje za nedođijom.
Druga polovina 60-ih obeležena je još jednim fenomenom. Godine 1967. izlaze tri krucijalne rock ploče. Prvi album „Dorsa“, u maju je izašla ploča “Bitlsa“, a nekoliko nedelja kasnije pojavljuje se i prva ploča Džimi Hendriksa. Pojava ovakvih izvođača zahtevala je da se muzika vidi i čuje na način do tada nepoznat.
Postojali su i pre 1967 rock festivali – Newport Folk & Jazz Festival (1959), koji je odigrao važnu ulogu, sa učesnicima poput Džoan Baez, Rej Čarsla, Bob Dilana, kao i Nacionalni džez festival u Redingu, koji postoji i dan danas. Skrenuo bih vam pažnju na 1967. i festival “Human Be-In”, održan u San Francisku. Tu su se prvi put pojavili Jefferson Airplane i Big Brother and the Holding Company.
Monterey Pop Festival
napravljen je na stočnoj pijaci, na autoputu 101 koji spaja Los Anđeles i San Francisko. Važan je iz nekoliko razloga – karta je kostala 2- 6.5$. Ovaj festival rađa tri krucijalna imena popularne muzike. Hendiks i Pit Taunsend iz benda The Who bacali su novčić ko će prvi izaći na binu. Zašto?
Zato što je onaj koji bi prvi izašao prvi zapalio i masu. Sve što su naknadno radili The Who je zapravo bila bleda kopija. Dženis Džoplin, bila je glavna zvezda i nakon kraja večeri, iako je tokom dana odradila svirku. Na bini su rođene zvezde, ali su iza nje skopljeni najvažniji poslovi u istoriji moderne muzike. Jefferson Airplane su u junu 1967. potpisali ugovor na 300.000 dolara, i za taj novac kupili kuću sa 18 spavaćih soba u centru San Franciska, i od ostatka snimili još tri albuma. Tada je to bio nezamisliv novac.
Hipi pokret
Kako je nastao hipi pokret? Ideja je bila da se svira besplatno, a da se od prodatih karata pomognu uhapšeni u uličnim nemirima u Los Anđelesu. To je zvaničan početak hipi komune, kada su se osvajale slobode na razne načine, početak borbe protiv rata u Vijetnamu. Borba za ljudska, seksualna prava. To je ujedno bio i začetak “Summer of Love” festivala, i zvaničan izlazak hipija na svetsku scenu.
Postojao je omot za ovaj festival, i na njemu su bile četiri ličnosti u društvu iza bine. Svi su umrli u roku od tri godine. Voditelj festivala Brajan Džons iz Rolling Stones-a, Otis Reding, Dženis Džoplin i Džimi Hendriks. Ovaj festival je stvorio čovek koji je posle bio u Beogradu, Papa Džon Filips, muž mame Filips, odnosno druga polovina grupe The Mamas & Papas. Oni koji danas pričaju o Festu, ovo ne znaju – da je došao sa Piterom Fondom i Džek Niklsonom zbog promocije filma “Easy Rider”, koji se kod nas i dalje pogrešno prevodi “Goli u sedlu”. Easy rider je onaj koji džabe kreše prostitutke.
Vudstok
(1969) – je imao 33 učesnika, i nije održan na mestu koje se tako zove. Festival je trajao od petka do ponedeljka, i već do srede je prodato 186 000 karata. Ulaznica za vikend bila je 18$, za pojedinačne ulaznice 6&. S
Hendriks je za nastup dobio 18.000$, Baez 10.000, Džoplin 7.000, a Džo Koker 1375$, iako mi se Koker lično kleo u Beogradu da je on kada se osvestio u svojoj kući u Njukastlu našao 275$ u svom džepu. To su honorari za kako amerikanci vole da kažu „najveći festival ikad održan”. Vudstok nije bio najveći doduše, već “Summer Jam”, gde su svirali 1973. The Allman Brothers i njihovi gosti, i zvanično je bilo prisutno 620.000 ljudi.
Altamont
Stvoren je nekoliko meseci kasnije kao odgovor zapadne obale Vudstoku. I on se nalazi na lokaciji festivala “Monterej”, između SF i LA, ali na putu broj 5, koji ide kroz pustinju. Koncert je isto bio besplatan, ali se tada dogodilo ubistvo. Rock festivali su izgubili dimenziju nevinosti, pokazavši svoju tamnu stranu. Prisutni su bili i Santana, Jefferson Airplane, Crosby, Stills, Nash, koji su svirali i na Vudstoku, ali su tu bili i Stonsi, koji su za vreme Vudstoka imali koncert u Hajd parku.
Isle of Wight
Trajao je od 29-31 avgusta 1969, takođe se smatra jednim od najvećih u istoriji, brojao je 600.000 posetilaca i 37 učesnika.
Koen prvi put u Evropi, Baez, Dorsi prvi put posle godinu ipo dana nakon incidenta na Floridi, The Who sa kompletnom postavom, Jethro Tull, Majls Dejvis, Džoni Mičel. Cena karte za 3 dana (ostala dva dana su bila besplatna)bila je 3 funte, kao levis farmerke. Šta su posledice ovih festivala?
U Britaniji sam posle ovog skupa čekao 18h na trajekt do Poljske. Niko nije mogao da kontroliše toliku gužvu. Od tada se prelazi na praksu turneje po stadionima i arenama. Tada nastaje i gramzivost velikih izvođača, i prestaju da važe bilo kakva pravila.
U to vreme je kod nas 1968. napravljen prvi festival u Subotici na rukomentom terenu, gde su osim naših grupa svirale i dve mađarsk. To je prvi otvoreni festival kod nas.
Zagrebački pop festival održan na Velesajmu 1971, i za mene je naročito važan. Trajao je nedelju dana, uz učešće svih jugoslovenskih takmičarskih grupa (pobedili su Indexi), a tada je i Dado Topić odlučio da pređe u Tajm.
Ovde se rodila ideja za Bum festival koji je trajao od 1972-78. Na bum festivalima proistekla je jugoslovenska muzička prepoznatljivost. Indeksi, Yu grupa, Bijelo dugme, Buldože, Smak, Atomsko skloništa, Riblja čorba, Leb i sol.
Ljudi koji su vodili diskografiju nisu išli na festivale, u klubove, na male koncerte. Bum festival je izmišljen da bi upravo njih privukao da vide potencijal ljudi koji su izlazili na binu, one koji nešto dobro rade.
Zahvaljući njima se prešlo sa tiraža od par stotina na one od 30-50 000. Na Opatijskom festivalu Bijelo dugme je dobilo priznanje za prodatih 75 000 ploča tih godina.
Mediji su se otvorili nakon koncerta kod Hajdučke česme, na kojem je prisustvovalo oko 30.000 ljudi. Koncert se završio u ponoć, a ujutru smo morali sa gradskim zelenilom da idemo da procenimo štetu – dve uništene mladice i jedna slomljena greda. Nakon protesta za Kosovo 2008. opljačkana je cela Knez Mihailova, uz rušenje Beograda. Sad vidite razliku u publici na koncertima, i kako je nova muzika oblikovala novu populaciju.
Šta možemo reći za festivale danas? Njihova eksplozija je fenomen 21 veka. U Britaniji je 2007. održano 496 festivala, a 2016 hiljadu sedamdeset (614 velikih). Veruje se da u svetu postoji 12000 festivala (7000 u Evropi).
Sve više ljudi želi da ide na festivale. Sa porastom festivala rastu troškovi, pa su izvođači sve pohlepniji. Kada bi oni sami krenuli na turneju, i preuzeli organizaciju svojih koncerata, morali bi da imaju svoju logistiku, mnogo predviđenih i nepredviđenih troškova. Na festivalima nemaju tu vrstu zebnje.
Pad prodaje ploča dodatno tera izvođače na festivale. U Americi velika imena održe 40-60 festivalskih svirki godišnje. Povećane su i cene troškove scene i obezbeđenja. A koliki su honorari?
Zavisi od popularnosti bendova, budžeta organizatora, masovnosti, sponzorskih ugovora. U Americi, ( npr. Coachelli), koja je fenomenalan prostor pored teniskih terena u Indian Velsu, nosioci festivala dobijaju više od pola miliona $, a prvi red ispod njih 75-125 hiljada dolara.
Rolling Stones ili Bon Jovi koštaju preko milion. Kada su cene poludele?Kada je Stiv Džobs 1982. napravio „US festival”, u želji da promoviše novu liniju kompanije Apple. Grupu Police (koja je u Njujorku 1979. u klubu prodala 4 karte) 1982. su platili 3.2 miliona za nastup. U Britaniji postoji vrsta udruženja koja je napravila dogovor po kome se nosiocima programa ne plaća više od 200.000 funti. Zašto?
Jer ko izađe na veliki festival, i ostavi dobar utisak, taj garantovanao samo u Britaniji ima posla koliko hoće. Navešću vam primer Lajonel
Ričija koji je pristao da dođe na Glastonberi za 46.000 funti, nakon kojeg je imao skoro 50 dana turneje. Dolazak na festival u UK je investicija.
Festivalsko tržiste u Britaniji čini 4 milion posetilaca, i ono vredi više od 2,5 milijardi funti (2016 – 12.5 miliona muzičkih turista). Cena karte za Reding festival je 268 funti (osnovna karta, bez parkinga, kampa, hrane, poroka). Isle of Wight je danas 215 funti (bila je 3 funte).
Zvanično muzička industrija u Americi vredi oko 20 milijardi dolara. Prema Nilsen izveštaju, 35 miliona ljudi poseti festivale u Americi. Najveći festival u Americi po trajanju i učesnicima je Southwest Festival u Ostinu gde karta košta 1325$. Najjeftinija karta za Coachellu je oko 500$.
Festivali su komplikovana igra na duge staze, prolazak kroz dečije bolesti, prevare. Neophodno je odsustvo ucenjivačkog sponzorstva, razumevanje lokalne sredine, medijska podrska i jaka infrastruktura. Zavisite i od vremena. Danas se 170.000 karata proda za 25 minuta online da se uopšte i ne znaju učesnici.
Festivali mogu biti korisni u strategijama za vladu i lokalne zajednice. Bez obzira što sve više ljudi odlazi na festivale, sve je teže prodati ulaznice. Problem su mešetari, obično bliski vlastima koji kvare tradiciju mešajući žanrove, i česte izborne kampanje koje upropaste izvođače. Budućnost je u butik festivalima , i kao i uvek – ljudima sa vizijom.
Još nešto, ja jesam matori hipik, ali ne postoje besplatni rock festivali. Besplatni obično najviše koštaju.
O sjajnoj manifestaciji Kontakt koja nudi niz muzičkih koncerata, panela i događaja, više na: https://www.kontakt.org.rs
Foto: Vitraž
Vitraž
