Los Anđeles: Venice Beach – Boemija koja nestaje

Surferi, skejteri, bodibilderi, ostareli hipiji, ulični performansi. Boemski šarm koji je nekada bio srce američke pop kulture.

Dani slave 50-ih i 60-ih, kada su slavu ovog kraja pronosili Dorsi (The Doors) i predstavnici bit generacije, bitnika, bez kojih verovatno ne bi bilo rokenrola, stripova, alternativne scene, delom i pop kulture u formi koja i danas postoji. Keruak, Ginzberg, Berouz, Kar.

Photo: Dotan Saguy

I pored miliona turista, navale tech kompanija, Venice Beach (U nastavku VB) je i dalje središte za ljude slobodnog duha, smatra fotograf Dotan Saguj (Dotan Saguy), koji je poslednje tri godine dokumentuje život na plaži i oko nje.

“Atmosfera je pomalo poput cirkusa” dodaje ovaj Parižanin koji se u Los Anđeles doselio 2003.

Uz šetalište  možete videti košarkaše, odbojkaše, surfere, bildere, hipije, turiste, ljude na opijatima, beskućnike, ljude koji su mentalno oboleli koji uzvikuju nerazgovetne slogane. Svi ekstremi i amplitude, dodajte im vrelinu kalifornijskog sunca, i par piva, i garantovano nećete biti stranac.

Skejteri će vam okrznuti kukove i ruke, ali nećete mariti dok budete čekali da kupite sladoled ili pomfrit.

Sve navedeno i još mnogo toga Saguj je publikovao u svojoj knjizi koja sadrži preko 70 fotografija koje teško mogu da budu eklektičnije.

Inspiracija mu je bio francuski ulični fotograf Anri Kartije Breson, otud i crno beli minimalizam.

“Želeo sam da pokazem VB u njenom vanvremenskom sjaju, njenu verziju koja je uz minimalna odstupanja među nama poslednjih 30 godina. Boje mogu biti distrakcija, a na VB one to svakako jesu, stoga je crno beli izbor bio način da se koncentrišem” kaže Saguj za CNN.

Photo: Dotan Saguy

Sa druge strane VB je negde između želje za kontinuitetom i idiličnim šmekom i ubrzane džentrifikacije. Po najnovijem istraživanju cene rente za stanove u ovom kraju prevazilaze one u Beverli Hilsu i Bel Eru.

Besparica često u ljudima budi želju za improvizacijom i kreativnošću. Takav sloj ljudi se u poslednje vreme iseljava, ustupajući mesto bogatijim slojevima, kojima bodypaint i slalom na šipkama verovatno neće biti prvi izbor u njihovoj mentalnoj kreativnoj radionici.

Iz tog razloga vikendom ćete videti ljude koji će vam delovati kao lokalci, a u stvari su bivši, setni stanovnici ovog dela Los Anđelesa koji se nostalgično vraćaju da dušu napiju avangardnim optimizmom, iako udaljeni i po 50 km.

Videćete surfere, nije da ih nema, ali ovi današnji žive u stanovima koji vrede 2-3 miliona dolara.

Dodali bismo da su i talasi koji se osvajaju verovatno nešto manje masivni, nema se toliko vremena za treninge.

Saguj se nada da će fotografije koje je ovekovečio delom održati tradiciju, i duh grada koji polako nestaje.

Oni koji su ostali, svojevrsni domoroci VB još su otporniji na navotarije. Njima je 2.4 km dugačko šetalište daleko više od teritorije, ili mini lokal patriotizma, njima je ono stil življenja, razlog zbog kojih se bude.

Mnogi gradovi bore se za sopstveni identitet, koji danas bahato kupuju oni koji imaju više, kroz status, pozicije, nekretnine. Oni koji od nekud dolaze, ne poštujući postojeće kontinuitete i postulate, već nameću sopstvene.

Photo: Dotan Saguy

U Los Anđelesu to su oni bogati, koji teraju one manje bogate, ovde ih zovemo divljim, koji su oterali pitome.

Pobeda VB, motiv je i za sva ostala urbana jezgra svih svetskih metopola. Možda i mi uskoro budemo slavili neku pobedu, i sprečimo da kladionica ili lanac pekara zameni restoranske stolnjake na kojima su generacije laktovima stvarale patinu, ili stare zanatske radnje u kojima smo se osećali kao kod svoje kuće.

Sve ono što poseduje istoriju, otiske, pečate i žigove – traje večno. Takvi krajevi, ćoškići, lokali pišu istoriju, u koju se se utkali.

Njihovim nestajanjem, nestajemo i mi. Ne dozvolimo to, budimo zadrti i disciplinovani, da bi naša deca sutra mogla da osete i naš duh na nekim svojim maršrutama.

Intervju delovi preuzeti sa CNN Style, Oscar Holland, CNN

Fotografije: Dotan Saguy

Vitraž