marko celebonovic

Marko Čelebonović – doajen srpskog slikarstva

Retrospektivna izložba Marka Čelebonovića, doajena srpskog slikarstv, u okviru obeležavanja 50 godina Srpske akademije nauka i umetnosti, posle više od četiri decenije.

Publika do kraja februara u galeriji SANU može da vidi remek-dela Marka Čelebonovića pozajmljena iz kolekcija Narodnog muzeja, Muzeja savremene umetnosti, Doma vojske u Beogradu, kao i privatnih kolekcija. Portreti, enterijeri, mrtve prirode, koji su ga svrstali među najznačajnije slikare srpskog međuratnog modernizma. Autorke izložbe su istoričarke umetnosti Lidija Merenik, Nevena Martinović i Ana Bogdanović.

marko celebonovic vitraz

Podsetićemo se Marka Čelebonovića (1902-1986), čoveka čiji bi pečat ostao trajno otisnut u našu istoriju, i da njegov poziv nije bilo slikarstvo, iako bi bez njegovih dela srpsko umetničko nasleđe bilo teško nezamislivo. Život obojen harizmom, strašću, hrabrošću, enigmatičnošću.

marko celebonovic vitraz

Rođen je u Beogradu 1902, kao najstariji sin uglednog beogradskog advokata Jakova Čelebonovića. Početkom rata Čelebonovići napuštaju Beograd odlazeći 1914. u Švajcarsku. Tokom kratkog putovanja u Atinu, susreće se sa starogrčkom umetnošću, Akropoljem, koji na njegov doživljaj sveta ostavlja duboki trag, budeći mu interesovanje za skulpturu.

Gimnazijsko školovanje nastavlja u Cirihu, a završava u Lozani, gde pod budnim okom profesora Štifela realizuje svoje prve skulpture. Tokom boravka u Lozani posećuje galeriju Valton, gde se prvi put uživo susreće sa delima Renoara, Sezana i drugih impresionista.

marko celebonovic vitraz

U želji da advokatsku praksu prenese na svog sina, otac Jakov ga šalje na studije prava i političke ekonomije na Unverzitet Oksford u Engleskoj, da bi 1921. studije nastavio u Parizu, na Sorboni, gde je diplomirao 1922. godine.

U krugu mladih umetnika okupljenih oko Akademije i profesora Burdela upoznaje svoje buduće prijatelje – Ota Beningera, braću Đakometi, Sretena Stojanovića, Mila Milunovića. Upravo mu Alberto Đakometi iste godine prepušta atelje na Monparnasu, u ulici Danfer Rošro, jedini Čelebonovićev atelje za života. U tom ateljeu započinje svoju ljubav sa budućom suprugom Freni, čiji slikarski materijal počinje da ga opčinjava.

Pod uticajem Đotovih slika napušta Bordela i skulpture, i trajno se okreće slikarstvu. Na Salonu Tiljeri u Parizu 1925. prvi put javno predstavlja svoje slike, a godinu dana kasnije priređuje prvu samostalnu izložbu u galeriji Campagne Première.

marko celebonovic vitraz

U međuratnom periodu sa Freni odlazi na Azurnu obalu, u Sen Trope, gde dobijaju ćerku Nikol. U enterijeru imanja Les Orangers nastaće gotovo celokupan opus Čelebonovića iz četvrte decenije 20 veka. U Beogradu po prvi put 1937. priređuje samostalnu izložbu.

Imanje Les Orangers prodaju, kako bi svojoj ćerki omogućili školovanje u Parizu. Drugi svetski rat ih zatiče u Beogradu, a nedugo zatim ponovo se vraćaju u Sen Trope, imanje Les Pignols, koji će od tada postati stalna umetnikova adresa.

marko celebonovic vitraz

Nakon pada Južne Francuske pod nemačku vlast, Marko se pridružuje Pokretu otpora i Komunističkoj partiji Francuske. Ubrzo postaje komandant Mavarske brigade sa kojom 1944. učestvuje u oslobađanju iste oblasti, uključujući i Sen Trope.

Lepo je znati da je naš čovek taj isti Sen Trope predao Francuzima, danas kada su nam spone sa istoimenim gradom isključivo naše lepotice na jahtama, koje sada znaju kome da se zahvale za svoj prelepi bronzani ten nijanse Francuske rivijere.

Za svoje angažovanje u oslobodilačkom ratu odlikovan je od strane Francuske Ratnim krstom i Ordenom pokreta otpora, i Bornzanom zvezdom, od strane Sjedinjenih država. Nosilac je i visokih jugoslovenskih odlikovanja.

marko celebonovic vitraz

U dva navrata, 1947-1949 i 1952-1959 živi i radi u Beogradu kao profesor slikarstva na Akademiji likovnih umetnosti. Period od 1949-1952 provodi kao savetnik pri ambasadi Jugoslavije u Parizu. Letnje periode provodi u Sen Tropeu, i crnogorskom primorju sa prijateljima umetnicima – Milom i Olgom Milunović, Petrom Lubardom, Sretenom Stojanovićem.

Predstavljao je Jugoslaviju na Bijenalima u Tokiu i Sao Paolu. Izabran je za dopiinog člana Srpske akademije nauka I umetnosti 1958. Godine. Trajno se vraća u Sen Trope 1960. Slika i samostalno izlaže u Jugoslaviji, Cirihu, Parizu.

Preminuo je u svojoj kući u Sen Tropeu 23. Jula 1986. Sahranjen je prema sopstvenoj želji, na opštinskom groblju, pored supruge Freni.

Ko nije, neka pođe put ove postavke, i oda počast jedinstvenom slikaru koji je uvek bio svoj, a kao takav postao naš. Samo vas par koraka deli, dok šetate Knez Mihailovom ulicom, od živopisnog sveta i ulja na platnu, u kojima ima patine, spokoja, istorije, ali i leta Sen Tropea, koje nam toliko treba u ovim snežnim zimskim danima.

Vitraž

📷: Vitraž

[insta-gallery id='1']