roze vadim vitraz

Rože Vadim – Memoari đavola

Knjiga Memoari đavola čuvenog režisera i scenariste Rože Vadima, istinska je oda životu, strastima, estetici.

Rože Vadim Plemianikov bio je čuveni francuski scenarista i režiser, poznat po tome što je erotiku u najsuptilnijoj mogućoj formi uveo na platno, kroz filmove, od kojih su najveću pompu izazvali I Bog stvori ženu sa Brižit Bardo, i Barbarela sa Anitom Palenberg u glavnoj ulozi. Iako je u grob otišao sa epitetom raskalašnog zavodnika, Memoari đavola nam daju drugačiju vizuru, muškarca koji se ženama davao u potpunosti, koji ih je snovima stvarao, idealizovao, i na kraju za njima patio i sa njima nestajao.

Takođe, predstavlja i svedočanstvo o licu i naličju slave, koji je neretko bila uzrok kraha njegovih veza. A ko su bile te žene? Iako je lepota beskonačno subjektivna, slobodno mogu da kažem – najlepše žene sveta. Brižit Bardo, Katrin Denev, Džejn Fonda, Aneta Strojberg. Lepota ni tada, kao ni sada prosto nije dovoljna. Nekima jeste, ali ljudima sa kompleksnošću Rože Vadima baš nikako.

Embed from Getty Images

Zamislite u današnjem vremenu da neko ko nije ni milioner, ni najlepši, ni najuspešniji, najmoćniji osvaja takve žene. Teško. Sve je predosetio:

“Novac i prefesionalni uspeh nisu bili, kao danas, jedini društveni kriterijumi. Žerar i Erve Mil su u ulici Varen s podjednakom ljubaznošću primali predsednika vlade Ali Kana, Mariju-Helenu Rotšild i “stepskog vuka”, kako su mene nazivali. Tamo su ljupkost, mladost i duhovitost uživali ista prava kao slava i milijarde.”

Knjiga koja od žena zahteva da dodatno povise sopstveni pijedestal i neuhvatljivost, dok muškarcima može biti podsetnik da su autentičnost, harizma, šarm, večni i neprolazni alati u potrazi za samopouzdanjem i sanjarenjem. San o ženi, prvi je, i najvažniji uspešan korak ka njoj.

Kako je umeo da voli možda najlepše oslikava opis tada gospođice Bardo. “Zelene oči sa ukusom veselosti, sanjalačke i gurmanske. Bila je tako divno građena da bi joj opisivanje nanosilo uvredu. Naslikati, značilo bi oduzeti joj život. Bila je tako naivno nepristojna i perverzna da je zastajao dah kad bi se predavala. Oličenje seksualnosti. Savršenstvo nije od ovog sveta, ali slučaj postoji. Kod Brižite se dobijao utisak da se njen odraz u ogledalu trudio da liči na nju”.

Embed from Getty Images

Muškarac koji ovako doživi ženu, od nje zaslužuje da dobije sve. A verujem da mnoge žene momentalno žele da raskinu svoje veze kada ovo pročitaju. Nije slučajno Oskar Vajld rekao: “Nikada nemojte da volite onoga ko vas tretira kao običnu osobu”.

Brižit je, uprkos burnom protivljenju roditelja čekala više od godinu dana do punoletstva da se preseli kod Vadima. Tada kada su je želeli svi, kao i decenijama posle. Tada, kada je njena slava sa visine osmatrala pariske oblake, kada ni kiša nije mogla da padne bez njenog odobrenja. Živeli su u garsonjeri, u kojoj ni žaluzine nisu mogle da se pomere od starosti, Vadim nije imao prebijenu banku. A u stvari je imao baš sve. Kako to danas da se objasni.

“Nikad se nisam plašio ljubavi, bez obzira kakvo joj lice bilo.”

Rože Vadim

On je imao tu brutalno privlačnu intelektualnost, kakvu je i Marina Abramović opisivala u svojim Memoarima, i šarm koji je bio sve. Sada se od ljudi traže opipljivi dokazi, garantije kvaliteta čoveka ili žene. Nazivaju se bogatstvo ili uspeh.

Iako je ovo poređenje blasfemija za Brižit, ali zamislite današnji ženski ideal lepote kako u bloku na Novom Beogradu, pijucka pivo sa momkom, čekajući da žega odšeta iza ugla. Nije tačno da su sve žene danas Irine, istina je da je sve manje Vadima. Razlog zbog čega danas najčešće žene viđate sa momcima za koje ste uvereni da vam nisu dostojni, je zato što im samo oni i prilaze. “Slobodno lutajte poljima mogućeg”, poručio bi muškarcima Rože, uveren sam.

“San o ženi, prvi je, i najvažniji uspešan korak ka njoj.”

Rože Vadim

Skoro da bih izustio da je ova knjiga poželjna kao neki školski bukvar slatkih peripetija odnosa muškaraca i žena. Da se ne bi preterano razočaravali u surovoj današnjici, ipak ću preformulisati – bukvar za sanjare. U njemu nije sve bajno. Knjiga govori o krivici, strahovima, iluziji bogatstva, kajanju, prošlosti, destruktivnim strastima.

Embed from Getty Images

“Potrebno je da strast potraje izvesno vreme kako bi se ljubav ustalila. Ako se strast ugasi previse brzo, pre braka duša, pre blagosti navike – tada se susretne usamljenost sa usamljenošću, žaljenje zbog neostvarenih dubokih želja i snova”.

U moru harizmatičnih opaski koje ostavljaju trajan pečat, pratimo i Vadimov životni i profesionalni put, detinjstvo, interesovanja, uspeh, slom. Nehajne kontakte sa pariskom elitom, susrete se Marlon Brandom, Frenk Sinatrom, Ursulom Andres, Žan Koktoom, kupanje sa Džonom Kenedijem u Antibu, rasprave Ernesta Hemigveja sa svojim ljubavnicama.

“Paradoksalno je, ali je epoha satelita i televizije ubila lične komunikacije” (1975).

Rože Vadim

Ukoliko želite da saznate kako da vam najlepši dan života bude jedna noć, kako biti imun na prve nalete bolesti zvane sreća, zbog čega dolazak deteta nikako ne spasava brak ukoliko je upao u teškoće – klasik u ruke.

Završiću sa posvetom prijatelja, koji mi je davno ovu knjigu i poklonio. ” I Bog stvori ženu, kako i zašto mu je to trebalo?”.

📷: (AP Photo/GB) 1967.

Vitraž | Pavle Jakšić

Pratite nas: https://www.facebook.com/vitraz.net/

Instagram: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/

[insta-gallery id='1']