The Sopranos – Furio Giunta (2)

The Sopranos feljton, drugi deo. Životna priča glumca Federika Kasteluća, koji je kroz ulogu Furia Đunte otišao u legendu.

Njegova majka Tereza žarko je želela da se zove Luka, ali je otac Leonicio, u patrijarhalnom maniru odlučio – Federiko. Kada je započeo studije istorije umetnosti saznao je da je baš Sv. Luka zaštitnik slikara. Tu simboliku prihvatio je kao sudbinu. Zaštitu sveca dobio je ispostaviće se nevezano za izbor profesije. Odrastao je u Napulju, u porodici radničke klase, majke krojačice i oca bojača platna, a upravo je te boje koristio za svoje prve slikarske korake. Pozive svojih roditelja poštovao je kao forme umetnosti, gledavši na njih kao na virtuoze.

U trećoj godini seli se u Paterson 1968, treći grad po veličini u Nju Džerziju. Na svet dolazi, kako je rekao vizuelno svestan, a sećanja na Napulj odnose se na svetla, senke, ključaonice koje su bile tek nešto iznad visine njegovih očiju, živopisne boje koje je kroz prozore posmatrao.

Kao Italijan u Americi, jeo je ćurku za Dan zahvalnosti, ali je sve ostalo bila čista Italija, uključujući i jezik kojim su komunicirali, što je, na kraju, bilo presudno za ulogu u Sopranosima. Počeci bez mogućnosti, pionirski pokušaji bavljenja slikarstvom i dani koji teku kroz slikanje dekantera za vino, grožđa, rustike.

Reakcije njegovih prijatelja na spomen glume bile su unisono negativne. Godine 1982. dobija stipendiju – škole vizuelnih umetnosti u Njujorku. Prvom glumačkom iskustvu, komadu Artura Milera “A View from The Bridge” prisustvovala je cela porodica. A on, u jednoj sceni, pljuje kolegu glumca. “Majka me je sačekala sa pljunuo si čoveku u lice, dok je sestra kratko dodala – naterao si me na plač i smeh u dva satatrebaš ovim da se baviš.”

Ostaje veran slikarstvu, što mu ubrzo donosi i bogatstvo. Na aukciji u Frankfurtu, otkriva sliku baroknog umetnika iz 17. veka Guercina na kojoj je Sv. Sebastijan, koja je greškom smeštena u sledeći vek. Sudbina je htela da on odbrani svoju tezu baš na baroku i renesansi tog doba. Kupio je za 45.000$, a nešto kasnije procenjena je na 10 miliona. 

U to vreme je izlazio sa devojkom koja je radila kao hostesa u restoranu, iza kojeg se nalazila bekstejdž prikolica glumačke ekipe Sopranosa, za koju su mnogi i tada mislili da je štab za nekakav mjuzikl. Prepoznao je Majkla Imperiolija, koga je ranije sretao po audicijama, a Gandolfinija je znao iz brodvejske predstave Desire sa Alekom Boldvinom. Zbog njega je gledao dva puta.

Audicija

Agent mu je prosledio informacije za ulogu vođe njujorške mafije Džoni Seka, kojeg je kasnije maestralno odglumio Vins Kuratola. Odmah je znao da on nije taj. “Sa ovakvom kosom, nisam ja za ovu ulogu, ovo je Džon Goti tip”. Kada je video da su izabrali Kuratolu, znao je da su Sopranosi mašinerija čistog perfekcionizma, pošto je samo on mogao da bude “Džoni Sek”, sa sve cigarom u ustima, i smirenošću koja vas drži u večitoj tenziji.

Embed from Getty Images

Ipak, žudeo je da dá sebe seriji. Od svoje 12 godine glumio je u Džerziju, i svaku scenu u Sopranosima mogao je fizički da locira – statua Lu Kostela u Patersonu, stoji u kadru u kom Toni Poliju najavljuje Furiov dolazak iz Italije, jedno je od njegovih omiljenih mesta.

Ponovo je okrenuo telefonom agenta Boba – “mora da postoji uloga za mene u Sopranosima, nađi mi nešto trajno, ne epizodno”. I dogodio se Furio Đunta. Tonijev dalji rođak iz Napulja, uloga koja je zahtevala tečni italijanski sa napoljskim akcentom. Kao poručeno. Toliko je njegov akcenat bio autentičan da je Edi Falko na zajedničkom čitanju scenarija jednom prilikom, ostala zabezeknuta kada je čula da priča engleski bez akcenta.

Nakon prve audicije u kojoj je glumio scene iz epizode “Big Girls Don’t Cry”, čuo je iz mraka reči “that was a breath of fresh air.” Iste noći, agentova poruka na sekretarici je glasila – <žele da čitaš za producente>. Istog momenta zove prijateljicu Aidu Torturo (koja glumi Tonijevu sestru Dženis) koja je upravo dobila ulogu. Rekla mu je da ga čeka jedna od najhladnijih soba za audiciju ikada. “Nemoj ništa da improvizuješ!” – dodala je.

Federiku, dok je čitao scenario za Furia, ipak đavo nije dao mira. Nedostajao mu je, kako je on to formulisao, neki “italijanizam”. Aidi je pak obećao da neće kušati sreću. Audicija je bila scena gde ga Toni čeka u kolima, dok on iznuđuje novac u bordelu. “Dobio sam tu mimiku tuče. No te preoccupa, no te preoccupa.”

Osetio je da u toj ledenoj sobi svi ustaju, uključujući i reditelja Tim Van Patena, promenila se atmosfera, i ni sam nije zao znao šta ga je obuzelo – dodao je na italijanskom – srećna si što te nisam ubio. Muk, pa rečenica iz tame –” thank you very much.” Minut zatim sa kauča mu prilazi Dejvid Čejs sa pitanjem odakle je, a nakon odgovora Napoli-Džerzi, samo se nasmejao. Prišao mu je i scenarista Terens Vinter – “hej, šta ono reče na kraju?”. Tu je već mislio da će ga njegov “italijanizam” skupo koštati.

Dve nedelje – nema odgovora. Ipak, stiže poziv, gde traže tu istu scenu sa Gandolfinijem, ovoga puta u Silver Cup studiju. Bio je uveren da je ulogu već dobio, ali, ostala je još jedna bitka. Tada je imao šta i da vidi, nov scenario, a na samom kraju – njegov “lajn”! Nešto kasnije shvatio je da je još jedna njegova opaska (Mannaggia ‘a marina), izrečena u sceni ubistva Riči Aprila, osuđena na večnost. Glumio je Furia, ali ga je svojom hrabrošću i šarmom i sam stvarao.

Embed from Getty Images

Pre ulaska u sobu, čuje poznati glas Vini Pastora (Salvatore “Big Pussy” Bonpensiero), koji je išao ruku pod ruku sa Gandolfinijem. Tip iz HBO-a mu traži “cold reading” scenu iz Napulja. Gandolfini je bio “kupljen”.

“Federiko, ovde garderoba za lik Furia, serija Sopranosi” čuje sa druge strane žice. Dobio sam posao? – Da, za ti niko nije rekao? Agent mu je ostavio poruku na sekretarici, koju nije stigao da presluša. Nije ni morao, jednim korakom već je bio u samom vrhu svetske kinematografije.

Sopranosi

Prvo zajedničko čitanje scenarija, on sa 35 godina, spreman na sve, pun sebe, pomalo nadmen. Odranije je poznavao Pastora, Imperiolija. Kreće da gleda po stolu – Kijaneze, Kuratola, Čejs, Edi Falko. Počinje da paniči u stolici, sumnjajući u sebe.

Kada je došao red na njega da izgovori ime lika kojeg tumači, način na koji je to učinio, ulio mu je svo samopouzdanje ovog sveta da je deo te monumentalne priče. Drugi put se osetio slično, kada je jedne zime u Torontu bio sa Vinijem, koji ga je upoznao sa Bart Rejnoldsom, koji mu je rekao “ne predstavljaj mi se, znam ja ko si ti Furio.”

U početku je bio uveren da je tu samo privremeno, ali kada mu je Dejvid Čejs, sedeći kraj Lorejn Brako značajno rekao “čekaj da vidis kako smo editovali tvoju scenu u Italiji”, shvatio je da neće biti samo puki epizodista. Terens Vinter rekao mu je “you walked off my page”. Počinje pisanje za njega…

Zanimljivo je da se u sceni gde se obračunava sa vlasnikom javne kuće i njegovom ženom, u kojoj uteruje dug za Tonija, dokazujući mu se, zapravo dokazivao i sebi kao glumac. Odbio je kaskadera za scenu u kojoj se probija kroz staklo, a snimanje čitave scene trajalo je samo jedan dan, umesto planirana dva, samo zahvaljujući njemu.

U Napulju sa Gandolfinijem
napoli
Napoli

Za potrebe snimanja scena u Italiji išli su komercijalnim letom sa Dejvidom Čejsom. “Gandolfini, toliko skroman i normalan, kada sam mu rekao da pratim njegov rad godinama, bio je u fazonu – moj?”.

"Sva sreća pa ta uloga i nije otišla nekom
tada prominentnijem glumcu, a figurirali su Rej Liota
i Čaz Palmitieri, Stiven Van Zant (Silvio Dante).
Ali, zar bi to iko mogao da bude osim Džimija?"

Zanimljivo je da je u Napulju neko odžepario Dejvida Čejsa, Federiko ga je sustigao, lupio po glavi i uzeo novčanik nazad. Ako je ikada i bilo sumnje da li je kasting Furia sporan, to više nije bio slučaj. U četvrtoj sezoni postoji scena gde Furio priča u Italiji sa svojim rođakom, kojem se poverava da je zaljubljen u Karmelu. Njegovog “filmskog ujaka” zaista glumi njegov ujak Nino Delduka, koga su iz milošta zvali “Zio Nino”. Kada je upoznao Čejsa rekao mu je “ja nisam glumac”. On mu je odgovorio “veruj mi da jesi”.

Embed from Getty Images

Ludnica u Konektikatu

U Federikovom sećanju najlepši momenat sa Gandolfinijem je onaj iz Konektikata. Na vrhuncu popularnosti, svi živi su zvali prvi ešalon Sopranosa za promotere. Ovoga puta radilo se o kazinu. Toni Siriko (Poli) uvek je dolazio sa vozačem, plavim tipom, besprekorno obučenim, koji mu je bio nešto poput telohranitelja.

U jednom momentu na sto je servirana ogromna činija špageta amatrićana. Iznebuha, taj do tada smerni tip, presamtio se po stolu, počevši da jede špagete, koje su padale po stolu i njemu. Delovalo je sve kao skeč. Federiko je video da je đavo odneo šalu, te je sa Gandolfinijem krenuo da ga odvlači negde podalje kako se kockari za drugim stolovima ne bi uzbunili.

Tip, ispostaviće se mortus pijan, usmeravao ih je ka svojoj hotelskoj sobi, dok su njih dvojica samo čekali kada će se po njima ispovraćati. Džimi sa Fedrikom otvara vrata, kad na vratima sredovečni gospodin u šoku – “Tony Soprano and Furio, what the fuck!”. Njih dvojica, obojica umazani amatrićanom sa obeznanjenim likom u beloj košulji – scena iz Sopranosa, koju ni Dejvid Čejs ne bi bolje odradio! Njegova soba bila je ipak jedan sprat ispod.

Kada je Džimi preminuo, Kastelućo je sa Alekom Boldvinom i još nekim njujorškim glumcima vežbao za ulogu. Sve vreme gledao je Aleka kako neprestano šalje poruke na telefonu. Pomislio je “znam da ne može bez telefona, ali ovo je već besmisleno”. Minut kasnije došao je do njega, rekavši mu da je Džejms umro, činjenica sa kojom se i dan danas ne miri.

Federiko će poput svih ostalih junaka Sopranosa večno ostati upamćen po ulozi Furia Đunte, replika poput “give me 1000$”, nezaboravniih scena, poput opijajućeg plesa sa Karmelom Soprano uz prefinjenu napolitansku numeru grupe E Zezi “Vezuvio”. Momenat kada žali za Kadilakom nakon ubistva Riči Aprila ili kada skida “bubu” sa kačketa doktoru Kenediju na jezercetu dok igra golf. Neustrašivost, emotivnost, izrazito je naglasila njegova sjajna i autentična gluma, u kojoj će večno uživati svi poštovaoci remek dela moderne umetnosti. Jer Sopranose niko nije pogledao samo jednom.

Pavle Jakšić | Izvor: N1

Pratite nas: https://www.facebook.com/vitraz.net/

Instagram: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/

Cover 📷: Printscreen

About the author
Osnivač i urednik Vitraža. Beograđanin. Kritičar malograđanštine i površnosti. Idealista.
[insta-gallery id='1']