The Sopranos – Johnny “Sack” Sacrimoni (3)

Feljton o junacima serije “Sopranos”, kroz likove koje su tumačili i njihove životne priče. U trećem tekstu u glavnoj ulozi je – Džoni “Sek”, u izvedbi Vinsenta Kuratole.

Jednom prilikom je novinar Vašington Pousta u intervjuu upitao Vinsenta Kuratolu ko je Džoni Sek? Odgovorio mu je – lik iz scenarija. Ne, ne, zaista, nastavio je novinar, odakle on dolazi? Kuratola je shvatio pitanje, iako mu tada nije dao odgovor. Dolazi iz pretoplog septembarskog dana kada je umrla njegova majka.

Gledao je u bronzani kovčeg i iz nekog čudnog razloga kada god bi u Sopranosima imao delikatnu i intenzivnu bitku sa Tonijem, prisećao se tog kovčega, i dogodio se bes, prkos, žaljenje, sve to “nešto” što se kroz dijalog osetilo. To je bio njegov trik, as iz rukava. “Džon Sakrimonija je trebala da tumači moja majka, ja sam njegova tiha verzija”, reako je. Majka mu je preminula u 30-oj godini, kada mu je bilo samo 14. Razarajuća porodična tragedija iznedrila je njegovu baku u mentora, u životu, poslu, pa je ipak imao žensku figuru uz sebe.

Čemu ovaj uvod? Iz jednog jedinog razloga, Kuratola je Džoni Sek. On i niko više.

Embed from Getty Images

Ukoliko ste se dvoumili da li da pušite cigarete, izbegavajte njegove scene, propušićete. Niko to ne radi zaraznije i pasioranije od njega, kao što svi ogladnimo dok Toni Soprano viljuškom nabada pršut i provalon. Sakrimoni je bio neko koga je Toni Soprano najviše poštovao, a to je prilično teško izvesti, čak i kroz glumu. Takođe, njegov stilista u Sopranosima zaslužio je modni oskar za sve one nehajne kašmirske kapute, Brooks Brothers jakne od jelenske kože, sve te naizgled sitne detalje koji su njegovu ulogu pretvorile u lik koji kao da zaista postoji, tamo negde u Džerziju.

Odrastanje i audicija

A odatle i cela saga kreće, iz gradića Inglvud. Otac mu je bio zidar, posao mu je krenuo nakon povratka vojnika iz Drugog svetskog rata. Dobija ugovor za izgradnju 2000 stanova, a čitavu logistiku pokrivala je njegova majka.

Sa 12 godina počinje da raznosi novine. A od njega su štampu preuzimali ni manje ni više nego Dizi Gilespi, Sara Von, Toni Benet, Džeri Vale. Svi su oni živeli par ulica pored njega, a da je rejon koji je pokrivao bio malo širi dnevno bi viđao i braću Ajsli (The Isley Brothers) i Vilsona Piketa.

Sa 19 je počeo da izrađuje tremove, sređuje trotoare. Tada je već znao da nije tip koji prima naređenje, samom sebi je rekao “I gotta be the guy”. Koliko je samo pogodio. Ipak očevim stopama je uspešno hodio do svoje četrdesete.

Kraj juna 1991, rođendan njegove žene Morin. Vinsent, frustriran, nezadovoljan, kaže joj “želim da radim nešto drugo, da budem glumac”. Imao je tada 38, sa jedne strane intuicija, a sa druge pragmatičnost koju vuče iz posla. Ko bi za glumu imao vremena? Morin, koja je nešto osetila gledajući ga kako netremice gleda stare filmove, čula je da glumac Majkl Moriarti (tri Emija, sjajne role u Law and Order, nominacija za Oskara za Pale Rider, u kojem je glumio sa Klint Istvudom) u Njujorku drži časove.

Teškom mukom tera ga da ode, što i čini. Zgrada preko puta Karnegi hola, on i trideset studenata i tip koji svira klavir u sredini sobe – Moriarti. Kuratola nečujan, nije želeo da odradi nijedan monolog, nije znao ni šta je to. Nakon nekoliko časova se otkravio, pa ga je Moriarti poslao na audiciju za Law and Order te godine. 

Put ka sudbini

Podstaknut Moriartijevom podrškom, budi mu se kreacija i piše Dearly Beloved, komediju o simpatičnom tipu iz Bruklina, kockaru koji je uterivačima dugova ostao kratak ogromnu svotu novca. Njegov prijatelj finansijski podržava projekat, a on je tada upoznaje Toni Sirika (Poli Volnats) i daje mu ulogu. Godine 1994. da bi mu se odužio, Siriko ga poziva da dođe na audiciju nečega što nosi naziv Sopranosi.

Embed from Getty Images

Odbija. Srećom u to vreme imao je menadžera, kome je bio jedini klijent. Nazvao ga je i rekao “ima neka uloga u seriji o mafijašima, lik je Džoni Sek, mislim da bi trebalo da odeš”. Opet ti Sopranosi!

Kreće anksioznost. Da li mogu to da izvedem, tip u seriji ma 70, ja 43…Na prva dva zakazana sastanka nije se pojavio. Treća sreća, ali tek što se u kolima dvoumio pola sata i na sastanak zakasnio. Zgrada na Menhetnu, ogromna soba, a u njoj žena sa gomilom slika i rezimea. Nije ga ni pogledala, samo je izgovorila – kasnite. A njemu je samo to i trebalo, okrenuo se ka izlazim vratima da ode, a ona ga zbunjeno pogleda i zamoli da ipak sedne. Pročitao je scenu u četvrtak, a već u ponedeljak pozvan je u Silver cup studio.

Tog dana ponovo je morao da sruši korintske stubove anksioznosti. Na ulaznim vratima u studiju stajao je papir sa 40 kandidata za tu ulogu. Vinsent strpljivo sedi u sobi za čekanje i čuje glumce koji vrište i prete u svojoj izvedbi dijaloga. Kaže sebi “neću to da radim, to su već čuli, uradiću nešto drugo”.

Kada je došao njegov red, seo je za kauč, ispred njega osam osoba koje ne poznaje, među njima i Dejvid Čejs i Alan Tejlor, režiser epizode. 

Tihim glasom čita “I really think Junior has the point here”. U sali muk, mole ga da ponovi. Ako imaš moć zašto bi vikao, upitao se. Sutradan dobija posao, tada samo za tu ulogu. I dalje ništa ne miriše na mit. Odrađuje dve scene u Patersonu i mesari Satriales, i kaže sebi okej, kablovski šou, pogledaj tu rolu u epizodi broj šest, ne može da bude toliko loša. Jedanaest meseci kasnije Sopranosi postaju drama epskih razmera, i tada sve kreće, zovu ga 2001. i projektuju u jedno od najprominentnijih lica celog serijala.

Zanimljiv podatak je da je scenario za prvu epizodu u kojoj se “Sek” pojavljuje napisao Frenk Ranzuli. Čejs je to prihvatio, a Frenk ga je zamolio da on dobije ulogu. U međuvremenu se dogodio Kuratola, a Čejs je Frenku slikovito morao da objasni surova pravila šoubiznisa.

Gluma bez glume

Niko, nikada nije došao do Kuratole i rekao mu kako Džoni Sek treba da zvuči ili izgleda, pustili su ga da bude on. To je bila jedina uloga za njega, jer su isti – posesivni, ne daju na porodicu. Svaki put kada bi dobio scenario, Vinsent je konstatovao da bi većinu stvari i sam uradio isto, podatak koji ni malo ne umanjuje njegove glumačke sposobnosti. U kući ga se ipak niko nije plašio.

Svi se sećamo scene kada kreće ka Bostonu u crnom Mercedesu, sa najfinijim kašmirskim kamel kaputom na sebi. U toj sceni, pošto je zaboravio garderobu za hemijsko čišćenje, vraća se u stan gde zatiče Denis Barino, koja je glumila njegovu suprugu, kako u podrumu tamani slatkiše. Poznato je koliko je svoju ženu obožavao, a činjenica da nije imao ljubavnicu izdvojila ga je od ostalih. Možda je njegova praktičnost, koncentracija, i smisao za biznis dolazila baš odatle.

Za tu naknadnu scenu, četiri meseca kasnije napravljena je kompletna scenografija u Silver Cup studiju. U tom momentu “Sek” se razočaran u svoju ženu, osetio nezaštićen, i iz njega je izleteo jed, koji teško da je gluma, to mora biti talenat. Kao i scena na sahrani Džoi Paparelija, kada u kolima sa Tonijem ispija viski, u smokingu, koji su prošarale teške kapi kiše.

Taj isti crni Mercedes je nekoliko godina kasnije otkupio od HBO jedan član produkcije, koji je tada nazvao Vinsa i rekao mu “imam Mercedes Džoni Seka, želim da ti ga poklonim”, i sada je u vlasništvu Kuratole, sveže ofarban i sređen prošle godine.

Samo dvoje ljudi je uspelo da improvizuje u seriji, Furio i Toni Siriko. Jednom prilikom čitav konzilijum se sastao kod Čejsa, jer je Vinsent rekao da jedna italijanska reč nema smisla i predložio je alternativu. Filigrantski i precizno, lepota Sopranosa, ko zna da je iznese. “Nemam pojma ko je Čejs, ali je svakako genije. Jednom sam se nekome žalio da mi se retko obraća, i dobio sam odgovor – to je dobra stvar, on se obraća samo kada lik mora da umre.”

O Dejvidu Čejsu

Slava

Niko u seriji nije pojmio koliko ljudi gleda Sopranose. Svaka subota postajala je superboul. Nije mogao da ode u banku, a da ga netremice ne gleda 20 ljudi. Ljudi ga i danas mole da izgovori poneki čuveni lajn, a koliko ih samo ima, poput onog sa Ujedinjenim nacijama. Niko tada nije znao da će dijalozi postati Šekspir. Jednom prilikom bio je u Rijadu sa Vini Pastorom i Federikom Kastelućom – bilo je preko deset hiljada ljudi, u Saudijskoj Arabiji!

Sa slavom su svi morali da se nose, Dejvid Proval (Richie Aprile) rekao je jednom da je takva ludnica bila na promocijama serije, da nije mogao da ode do toaleta, a da 10 ljudi ne izgovori “the jackkeeet”. U tim momentima glumci tim ljudima stvaraju najlepši ili najgori momenat u životu, nema sredine. Sakrimoni je vodio računa da krajnji utisak nikada ne bude gorak.

Mimike i bes

Bes nije dolazio niotkuda i svi su znali da on ima težinu. Ni gestikulacije ne dolaze slučajno. Marlon Brando je 1956. prišao mangupčiću na ulici sa pitanjem “šta radis sutra ujutru?”, i pozvao ga na snimanje filma Waterfront. A na setu, zbunjeni reditelj Elija Kazan ga pita šta će taj klinac ovde. Marlon odgovora da mu je to novi prijatelj i da moraju da ga zaposle. Ispostavilo se da on puni slot mašine za mafijaše, i imao je u sebi neku uličnu čvrstinu, geg, koju je Brando prepoznao, želeći za potrebe filma da je upija svaki dan.

Godinama kasnije, 1971, Paramaunt je snimao Kuma, a taj klinac je postao glumac i u Kumu je dobio ulogu za lik Virdžila Soloca. Eto koliko su bitni izrazi, a kakve je samo imao Džoni Sek, pogotovo kada oseti nepoštovanje. Njegov izraz dolazio je iz očiju. 

U restoranu Archers u Fortliju sa dvadeset godina je posmatrao kriminalce koji su dolazili sa najlepšim ženama, novim kolima, nešto je tada osetio, rekavši sebi “ovoga moram da se sećam”, ali nije znao zašto, jer tada nije imao glumačke aspiracije. Nakon 30 godina u jednom drugom, novom restoranu, Vinsent je sreo istog vlasnika, koji mu je prišao. “Gledamo te, znaš gde si ti postao glumac?”. Sve mu je bilo jasno, i tada se setio da kriminalac kada ga oslove nikada ne odgovara, već se samo okrene, jer oni nikada ne požuruju sagovornika.

Gandolfini

Često ga je čačkao samo da proveri da li je živ, toliko mu je Vinsent bio enigma. Kada se Morin razbolela nazvao ga je i rekao da će doći. I jeste, ušao je u sobu i rekao Božić je. A Vinsent nervozan seče makazama lastiš donjeg veša koji mu je previše pritiskao stomak. Za Džejmsa je on uvek bio kao neki lik sa druge planete.

U jednoj sceni u Njuvarku kada je čuo “rez”, Gandolfini ga je pogledao i izgovorio “pa ti zaista jesi lud”. Kuratola je 90% svojih scena radio baš sa njim – koji je uvek znao kako da ga “čita”. Kako bi jedan postajao agresivniji, to bi činio i onaj drugi. Kakve su to scene ispod Bruklinskog mosta bile. Po rečima Kuratole bio je velikodušni dobri meda. Kada je glumačka ekipa imala spor sa HBO stao je uz njih rekavši da ukoliko ne budu zbrinuti on neće dolaziti na posao.

Od svog omiljenog sajdžije Kobolda poručio je skoro 40 satova za svoje saborce. Noć pre finalne epizode juna 2007. sedeli su svi zajedno u Gandolfinijevom hotelskom apartmanu. On je izašao iz svoje spavaće sobe sa šakama punim kutija za satove, a svako je na poleđini dobio inkripciju “1997-2007 Rest in peace J.G. The Sopranos”. Nekada simboliku ne vredi pretakati u rečenice. Jednom prilikom je svoje kolege preko svoje produkcijske kuće Ada Boy častio sa po 40.000 dolara, a svakog petka je ispred seta bio parkiran kamion sa sušijem koji je ceo dan bio na usluzi.

Jednom prilikom je obrazložio Vinsentu zbog čega ne ide u talk show emisije. “Zašto bih sada pričao o životu kada me niko nije zvao dok sam vozio taksi.”

Rastanci

U drugoj epizodi šestog serijala Teri Vinter poziva Kuratolu i saopštava mu da će Džoni biti jako bolestan i da će umreti. Pitao ga je od čega. Rak pluća. Povezao je Terija sa vodećim onkologom u Džerziju, on je želeo da zna koje će medikamente uzimati, scenu su apsolvirali. Imao je 6 promena šminke u toj finalnoj epizodi, progresija bolesti bila je mučna. Bio je blagosloven da umre uz Sidni Polaka.

“Ležeći u bolničkom krevetu zamišljao sam jednog imaginarnog leprikona i on mi je rekao u redu je. Želeo sam da vidim svoju majku tada”. Počeli smo sa cigarama, a pošto je simboliku ipak teško zaobići, sa tim zaštitnim znakom Džoni Seka otpratićemo ga u večnost. Svako ko je gledao seriju seća se njegove poslednje cigare.

Problem je što je on prestao da puši šest meseci pre ove scene. Teri mu je rekao da to nije nikakav problem, i da će mu dati neke veštačke. Ne. To nisu Sopranosi. U scenariju Sopranosa ne postoje momenti kada Džoni Sek pali cigarete, njih je palio isključivo Kuratola. 

Toni Soprano je u večnost otišao šest godina kasnije. Vinsent je čuo glasinu, koja se već jednom dogodila godinu pre, okrenuo je zajedničkog prijatelja i čuo nadrealnu vest. Videli su se tri nedelje pre te rimske noći. “Džimi ne umire, određeni ljudi ne umiru”. Kada je sa suprugom u crkvi St. John the Divine, promileo pored 35. 000 ljudi, zatekao je u unutrašnjem delu, veličine dva fudbalska terena kovčeg sa velikom draperijom. Nagnuo se glavom i rekao “Džimi šta ti radiš ovde, prevelik si da umreš”.

Embed from Getty Images

Niko nije mogao da diše od plača. Par dana kasnije na svom tremu je pušio cigaretu i primetio retku pticu na terasi, crvenog kardinala. Imao je čudan osećaj, pošto je Gandolfinijem često pušio cigare na pauzama. Otišao je do Morin, a baš tada pozvala ih je prijateljica koja je bila izrazito spiritualna i pitala ga kako se oseća. Rekao joj je da već tri dana dolazi jedna ptica i zuri u njega dok puši cigare. “To je Džimi”. Rekao joj je “da”. Njegova energija prosto ne može da se zakopa u zemlju.

Vinsent je trenutno trener glume, kako voli skromno da naglasi, dakle trener, ne učitelj. I dalje je ponizan u svoj zahvalnosti što je dobio šansu koju dobije mali broj ljudi, da radi ono što voli, i da to čini sa najboljima u pozivu koji je izabrao.

Kuća Tonija Soprana uskoro će se izdavati na platformi airbnb, zamislite da je Kuratola iznajmi i tamo održi poneki čas. Kakav bi krug bio zatvoren. Poslednji krug za njegov i Džimijev uspeh, a šta je uspeh nego pogled u nazad, koji ostaje zauvek u budućnosti?

Pavle Jakšić | Izvor: N1

Pratite nas: https://www.facebook.com/vitraz.net/

Instagram: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/

[insta-gallery id='1']