The Sopranos – Carmela Soprano (6)

Feljton o junacima serije “Sopranos”, kroz likove koje su tumačili i njihove životne priče. U šestom tekstu u glavnoj ulozi je – Karmela Soprano, u izvedbi neponovljive trostruke dobitnice nagrade “Emi” Idi Falko.

Postoje tri osobe u seriji koje su Toni Sopranu smele u lice da kažu sve. Džoni “Sek” Sakrimoni, Arti Buko, i iznad svih Karmela Soprano – koja nas je nasmejavala, bacala u tugu, voleli smo je i mrzeli. Na momente kao da se prožimala sa Lejdi M. iz tragedije Vilijema Šekspira. Svoje indulgencije je otplaćivala flertom sa crkvom i katoličanstvom, u konstantnoj borbi sa savešću, ponekad je pobeđivala, ponekad gubila. Epizoda “Whitcaps”  je remek-delo kinematografije. U njoj je sve nadrealno, trajanje od 75 minuta, gluma, koja je prešla u neko više, transcedentalno stanje, scena koje su snimljene u pola tri ujutru. Predivni gradić Sea Bright i Avenija uz okean broj 420.

Dvospratna siva kuća, rustični trem, bele rade, hortenzije, lale, koje spajaju ovo zdanje sa dokom i morem, kojem društvo u blizini pravi reka Šrusberi. I brak koji nestaje, u kontrastu. Nema jednodimenzionalnosti u Sopranosima. Nema stereotipa i predvidljivosti.

Njene i Gandolfinijeve scene su toliko iskrene i intimne da kao da predstavljaju prozor u tuđi život, u koji vam je pomalo neugodno da gvirite, poput voajera. A onda onaj Din Martin sa čamca “Stugots” i pesma “Drink To Me Only With Thine Eyes”, možda i najhumaniie zastrašivanje koje smo videli u seriji, vrhunac mafijaške pasivne agresije.

Možda gluma zvuči previse ordinarno kao opis za ovo ostvarenje. Ona, ipak ima prizvuk nečega što još poneko može da izvede. Ne ovako. Verujem da je samo za scenu svađe sa Tonijem u kojoj mu saopštava pritajenu i platonsku ljubav prema Furiu zaslužila sva tri “Emija” za glavnu žensku ulogu, dva “Golden Globe” i pet “Screen Actors Guild” nagrada. 

Idi Falko

U seriji su bili jedno, ona i Gandolfini, nadopunjavali se, pratili jedno drugo u bespuća besa, briga, zajedništva, otuđenosti, ljubavi, mržnje. U toj istoj sceni, svi su bili uvereni da će Toni udariti nju umesto zida. Idi Falko, jedna od najboljih glumica svoje generacije. Dodati potcenjena bila bi uvreda, jer svako ko je njenoj glumi svedočio, mogao je da oseti jedino i samo divljenje.

Falko je prva glumica koja je iskusila televizijski tip serijala kakvi su Sopranosi, u to vreme jedina u obrisima slična kablovska realizacija bila je serija Oz, u kojoj je bila glumica. Put ka glumi inspirisala je njena majka Judit koja je, poput oca Majkla Imperiolija išla u pozorište mladih. Bila je po njenom sećanju prilično zagrižena za to, svoje dijaloge snimala je na kasetofonu, a sve vezano za glumu sa majčinoj lica ocrtavala je i pamtila kao uzbudljivo.

Ali gluma, ko to uopšte radi?, ona nikada nije bila deo većeg plana.

Ali Idi malo pomalo glumu osvaja, radi TV serije i kako tako počinje i finansijski da staje na noge, i od toga živi. Daleko od toga da je mogla da merka vina od 50+ dolara ili da ide u Manolo Blanik.

Sopranosi

Kada je preko agenta dobila poziv za Sopranose, kao i mnogi pomislila je da se radi o mjuziklu. Mayflower hotel, čitanje scena, unutra Dejvid Čejs, Kris Olbrajt čelnik HBO, Džon Ventimilja (Arti Buko)  koji čita za ulogu Toni Soprana. Pogledala je par ženskih uloga, i mislila je da će čitati za ulogu Glorie Trilo. Tako je i bilo, doduše Dejvid joj je tražio da dodatno pročita ulogu, koju nije preterano analizirala – Karmelu. Odlazi sa kastinga, ne razmišljajući. Postoji nešto osnažujuće u tome kada znate da nećete dobiti posao. I nešto veće od toga, kada vam jave da ste ga dobili, što je čula već sutradan.

Prvobitno je Kejti Morijarti figurirala kao prvi favorit za Karmelu, a Sopranosi su takav mozaik, da bi bilo kakvo pomeranje unutar njega bila čista blasfemija. Kada su joj rekli ko joj je “muž” nije imala pojma. Napomenuli su samo da ne gleda film “True Romance”, kako ne bi stekla pogrešne utiske. Produkcija je predložila da popiju kafu, a tada je bila uverena da će to biti makijato sa Džon Ventimiljom, ne Gandolfinijem.

Na Sopranosima se sve brzo pretvaralo u bliskost i intimu, od saradnje sa Džimijem, do odnosa sa Dejvidom Čejsom, koji je stalno lupkao po stolu, poput njenog oca, pošto su obojica u mladosti bili bubnjari. Postojala je povezanost, koja je nadilazila posao, egzistenciju, ambicije.

Krajem prve sezone počela je da oseća obrise slave koji su dolazili kao talasi. Za nju percepcija nečega takvog je zapravo bilo dugo svitanje. Držala je distancu od te popularnosti. I tada je većina njih mislila da će ih neko kukom odneti sa scene, uz reči “šta ćete vi tu?”.

Gandolfini

U to vreme se i ona potpuno prepustila i zaljubila u glumu Džejms Gandolfinija. Okidač je bila dvanaesta epizoda prve sezone – “Isabella”, u koju je rolu imala i barokna lepotica Maria Gracia Kućinota, većini poznata iz filma Il Postino. Tonijeva majka Livia želi da ubije svog sina, a on svoju alternativnu figuru majke doživljava kroz snoviđenja u dvorištu svojih snova. U svakoj sceni Isabella, odnosno Maria Gracia, nalazi se tik uz cveće, koje simobolizuje smrt, ali i ponovno rađanje, proleće.

Alen Kulter uneo je sinematični momemat u ovu epizodu. Medium shot, close up/close up, over the shoulder – ništa od toga. Snimano je van svakog klišea.

Finalna sekvenca sa Tonijem, kada na telefonu priča sa Melfi, stvara utisak njega kao vrlo malog, samim tim i nemoćnog, što je inspirisano Felinijevim filmom Juliette of The Spiritis i sekvencom šetnje Đulijete Bodrini ispod ogromnih krošnji. Toni izgovara strašne, preteće rečenice, ali u suštini je potpuno bespomoćan i sam.

Sve to je dotaklo Idi, nije mogla da poveruje da je to šou, gluma, da u seriji postoje slojevi intelektualnog razumevanja koje su osetili i svi gledaoci, čak i scene u kojima nema mnogo dijaloga, što je bila odvažnost Dejvida Čejsa. A kako je rekla “od Džimija pričao ili ne uvek dobijate sve”. Jedna od takvih scena je jedna u kući, koju pamti. Toni se vraća kasno kući, Karmela ulazi u kuhinju, donosi mu hranu. Bez ijedne reči. Nema ničega, a opet je sve dirljivo i bogato. Sopranosi su šansa koju su svi dobili tada i nikada više

“You know, Tony, it’s a multiple choice thing with you. ‘Cause I can’t tell if you’re old-fashioned, you’re paranoid, or just a fucking asshole.” – Karmela Soprano.

Naravno u igri u kojoj je svaki detalj bitan, to se posebno odnosilo i na muziku, te su baš epizodu Isabella, savršeno, simbolično i čulno ispratile numere “Cry” Tornete Dejvis i “Tiny Tears”, Tinderstiksa.

A kako se Idi u sve to uklopila? Najbolje svedočansto je naravno Karmela, koja je sve ono što nije Idi. Karmela zna da kuva, domaćica je, tradicionalna, često bez imaginacije, možda i hrabrosti da u nečemu ide do kraja. Što ne znači da nije bila hrabra, baš suprotno. Doduše, da ne grešim dušu, da se Furio nije ubrzo nakon čuvenog plesa sa njom uz numeru grupe Spaccanapoli “Vesuvio” vratio za Napulj, možda bi do kraja i stigla, kakav god on bio. Profesora Roberta Veglera ne računam, na kraju je on ispao samo povod, ponovo za “opšte dobro”.

"Planina lave, sa hiljadu puteva,
ti držiš u svojim rukama ovaj život moj.
Da li je ovo mesto za dom ili za zatvor,
u kome si zaključan od jutra do mraka?
Jedina istina (?) sigurnost za nas bila bi
da pobegnem negde daleko od tebe...
ali opet, gde bi otišli? Pre nego što svane,
reka lave će nas povući sa sobom,
ostavljajući nas bez doma".
"Vesuvio".

Idi je umetnica sa posebnim darom, ali i neusiljenom skromnošću. Jedva su od nje u jednom intervjuu izvukli da je svaku scenu učila dan pred snimanje ili na sam dan snimanja. Osećala je da ako to čini pre da će gluma prosto biti “bajata”. Mali broj glumaca sebi može da dozvoli taj luksuz, odnosno talenat. Neko se jednom prilikom iz produkcijske ekipe prisetio snimanja scene u kojoj je Idi sedam puta zaredom morala da odglumi nervni slom, ali na takav način da njen plač usledi tek nakon par koraka i ulaska u kuhinju iz druge prostorije. Svi su bili šokirani činjenicom da je svaki put sa istom strašću i energijom to uspela da učini.

Drama i komedija

Drame su često bile protkane komedijom. U sceni u kojoj Toni ima pledoaje o tome kako ipak ne želi da uloži u njenu montažnu kuću, citirajući Popaja “To sam što sam”. Ovaj citat Karmelu nije impresionirao. “Nisam se udala za junaka crtanog filma, stoga bolje počni da se ponašaš kao osećajno ljudsko biće”.

Idi je pobednica, na listi ljutih i beskompromisnih protivnika, nanizala je i alkoholizam i karcinom dojke. I nikada nije znala da kuva, iako je redovno doživljavala od obožavateljki da joj na sred ulice traže recepte, pileći Cacciatore, braćole, lazanje, manicotti, zitti, paste. Postoji li veće priznanje za glumu?

Karmelino igranje na tankoj žici poroka, sumnji, krivice, poricanja, ideala, ispravnosti, pretvaranja da veliki slon u sobi ne ruši plafon zajedno sa lusterom. Status u zajednici, briga o deci, moć, novac, skup sat, sloboda, sve se preplitalo i sve je bilo stvarno.

Dokaz za to je podatak da su Aida Torturo i ona dugo posle završetka snimanja neko vreme živele zajedno, pa su se ohrabrile da seriju pogledaju od početka. Stigle su tek negde do četvrte epizode sezone jedan. Toliko je to bilo za njih emocionalno iscrpljujuće, uznemirujuće, melanholično, tužno, a opet prelepo i neponovljivo.

Postoji jedna scena iz Sopranosa koja je savršena paralela sa Karmelom Soprano. U njoj je glumica Ališa Vit u ulozi Ejmi Safir, devojke koja u epizodi “D -Girl”, u društvu verenika, uljudnog bankara u odelu, upoznaje Moltisantija i Adrianu.

Krisi dominira u plišanom crvenom odelu, i u jednom momentu pošto Ejmi i verenika po treći put guraju pijani revizori Morgan Stenlija, ustaje i jednom od njih šapuće nešto na uvo. Oni u trenu odlaze. Ališa Vit je samo za taj pogled upućen Kristoferu opravdala svoje prisustvo u seriji. Taj pogled je u sekundi odao ono što nju izvorno privlači, njene bazične pritajene strasti.

Slično je i sa Karmelom, ona priča o manirima, crkvi, ravnopravnosti, osvešćenim ženama, književnosti, kroz neke obrise nazire sei feminizam, ali u suštini je sve to menjala za ono što joj je pružao Toni, koji je u odnosnu na sve navedeno, bio tek nešto malo romansiranija verzija čoveka u nastajanju Altamire i Laska. Unutrašnje dileme je na tasu nivelisao novi Porše Kajen, Hermes, bunda od nerca ili Kartije na ruci. Ili suptilna pretnja Džoan Konel uvijena u pitu sa rikotom i kruškom, ne bi li se Medou upisala na Džordžtaun.

Mama Leone

Pamtićemo Karmelu kao ženu, lavicu, Mamu Leone, kako beše i čuvena pesma Bina iz 1978, koja je jednoručno nosila i porodicu i brak, beskompromisno. Po epizodi “Marco Polo”, intenzivnošću, uz kosu koja joj u serijalu nikada nije bila lepša. Po otresitosti, uvek mi na pamet padne scena sa Pol Šulceom (otac Fil Intintola), kada mu u lice govori “da se grebe za dašak seksualnosti”. Isključivanje vode u bazenu, saga o 40.000$ u hrani za patke, izraz lica kada vidi obrijane obrve Entoni Juniora. U svakom sceni je tu, prisutna, ne možete da je promašite ili zaboravite.

Ona će seriju pamtiti po epizodi “Proshai, Livushka”, odnosno sceni nakon sahrane Livije Soprano u kojoj je bila cela prva postava. Trebala im je večnost da je odrade, jer svaki put kada bi krenula pesma “If I Loved You”, sa tim sladunjavo-patetičnim taktovima briznuli bi svi u plač, ali od smeha. Čak ni uvek sabrani Džeri Adler (Heš) nije bio faktor trezvenosti.

Gandolfini možda jeste bio ram epopeje zvane The Sopranos, ali ona ne bi bila ništa bez same slike, a koliko je samo akvarela otišlo na Karmelu. Za večnost.

Pavle Jakšić 

📷: Printscreen HBO

Pratite nas: https://www.facebook.com/vitraz.net/

Instagram: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/

[insta-gallery id='1']