Kafa je pristigla u Tursku za vreme vladavine Sulejmana Veličanstvenog. Čovek koji je delegiran za upravljanje Jemenom naišao je na energetsko piće tamo poznato kao qahwa.
Kahve je bilo omiljeno piće vladajuće klase Osmanskog carstrva. Malo ko je tada znao da će upravo ona najaviti njen kraj. Poznata je i kao Grčka, Bosanska, Jermenska, Arapska, ali ponajviše Turska – Turcima, Srbima, Hrvatima i Albancima. U 16. veku, u vreme cvata Otomanske imperije počela je da se stvara fama kahve , koja se ubrzo proširila i na jugoistočnu Evropu i Persiju. U prvim godinama 19. veka, carstvo je počelo da se urušava. Kahve je odigrala malo poznatu ulogu u slomu koji je usledio.
Kafa je pristigla u Tursku za vreme vladavine Sulejmana Veličanstvenog. Čovek koji je delegiran za upravljanje Jemenom naišao je na energetsko piće tamo poznato kao qahwah. Sa njom se vratio u Konstantinopolj, gde je ubrzo postala hit. Dvorski majstori za kafu (kahveci usta), imali su i po 10 asistenata, koji su za cilj imali da od zrnevlja arabike, stvore nežni prah, danas najsličniji teksturi espresa. Ona je kasnije vrila u bakarnim loncima, nama poznatijim kao džezve (cezva).
Epilog je tamno, gorko piće, služeno u porcelanskim čašama, sa penom na vrhu, nastalom usled brzog sipanja. Kako bi balansirala njenu gorčinu, legenda kaže da je Sulejmanova žena Hurem Sultan, u kafu dodavala malo vode, uzimajući uz nju i danas nadaleko poznati kvadrartić lokuma, smese šećera i skroba, poznat i kao “Turkish Delight”, deo tradicije ispijanja kafe koji se održao do dana današnjeg.
Nisu svi doduše, verovali da je Kuran dozvoljavao konzumaciju ovog novog stimulativnog napitka. Iako islamski propisi ne navode kafu poimence, jedan tvrdokorni klerik iz Sulejmanovog suda izdao je fatvu protiv ovog pića, sa obrazloženjem da je zabranjena konzumacija svega pečenog.
Koliko je fatva bila učinkovita možete i sami da prosudite. Prvu javnu kafeteriju (kahvehane) osnovala su dva sirijska trgovca 1555. u Istanbulu. Nedugo zatim svaka šesta prodavnica služila je kafu, od piljarnica do velikih tržnih centara. Kasnije je kahve svoj put našla i u svim zaleđima carstva.
Kafedžinice su muškarcima postale nova mesta za okupljanje i socijalizaciju, pored džamija i marketa. Tu su se informisali, zabavljali i edukovali.
Obrazovani članovi društva naglas su čitali dnevne vesti – janisarije, članovi elitnih jedinica otomanskih trupa planirali su vidove protesta protiv Sultana, zvaničnici su diskutovali o sudskim intrigama, dok su trgovci razmenjivali glasine o ratu. Nepismeni i neobrazovani sloj društva samo ih je slušao. U kafedžinicama su se prvi put upoznali sa idejama koje su bacale ozbiljne senke na Otomansku državu – buntovništvo, samoopredeljenje, sklonost ka greškama moćnih i nedodirljivih.
To je bilo vreme pre nego što će vlasti označiti kahvehane kao pretnju. Neki sultani su slali svoje špijune na navedena mesta kako bi opipali puls svojih podanika. Drugi su, poput Murata IV, sultana sa početka 18. veka pokušali kafedžinice potpuno da ukinu. Ali one su bile previše profitabilne. Kada je nacionalni pokret počeo da ključa kroz Otomansku imperiju u 19. veku, desio se procvat biznisa sa kafom.
Etničke grupe na Balkanu, sa većinskim hrišćansko-pravoslavnim stanovništvom počele su da agituju za svoju nezavisnost. Nacionalni lideri usklađivali su svoje taktike u kafedžinicama u Solunu, Sofiji i Beogradu. Njihovi napori, dozirani kafom, doveli su do nezavisnosti Grčke (rat trajao od 1821-32), Srbije i Bugarske (1878). Inicijalno kraljevstvo kahve doživelo je svoj krah, stvarajući neka nova, sa sopstvenim šmekom kafe.
Svaka nacija dodavala je svoj lični potpis kafama, Grci kroz mastiku, Hrvati kroz semenke kima. Arapi služe kafu dodajući aromatični začin kardamom, u malim čašama bez drške – findžanima. Izvorna Turska kafa ima zemljani ukus, dimljen, sa slojevitom teksturom, koja ostaje i kada se kafa ispije – popularni soc. Za mnoge je ona i dalje kraljica svih kafa. A efekti su tu odmah nakon ispijanja. Vladari sveta, čuvajte se.
The Economist 1843, Sarah Jilani
Priredio | Vitraž
Pratite nas: https://www.facebook.com/vitraz.net/
Instagram: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/
