Mišel Uelbek – Enfant terrible francuske književnosti (1 deo)

Iako je najprevođeniji francuski pisac, kritika je njegove romane često ocenjivala kao vulgarne, pamfletske i pornografske, a uptuživali su ga i za rasizam i islamofobiju.

Rođen je 1958. godine kao Mišel Tomas, a u istoriju francuske književnosti ušao je kao Mišel Uelbek. Pored toga što je slavan i nagrađivan kao pisac, Uelbek je uspešan i kao mislilac, filmadžija i pesnik. Po zanimanju diplomirani agronom, u književni svet ulazi 1985. godine pesmama objavljenim u magazinu ,,La Nouvelle Revue’’.

Već 1991. godine izlazi Uelbekova prva zbirka poezije, a iste godine objavljuje i biografiju pisca horora Lavkrafta, kojim je u mladosti bio opčinjen. Tri godine kasnije objavljuje svoj prvi roman ,,Proširenje područja borbe’’, kojim skreće pažnju publike i kritike. Slede romani ,,Elementarne čestice’’ (1998), ,,Platforma’’ (2001) i ,,Mogućnost ostrva’’ (2005), koji mu donose status jednog od najpopularnijih i najkontroverznijih francuskih pisaca današnjice.

Za roman ,,Elementarne čestice’’ dobio je „Prix Novembre’’, dok je za roman ,,Karta i teritorija’’2010. godine dobio prestižnu Gonkurovu nagradu. Takođe, 2011. godine, objavljena je i Uelbekova imejl prepiska s Bernar-Anrijem Levijem pod nazivom ,,Državni neprijatelji’’. Njegov sedmi roman ,,Seroton’’ izašao je u Francuskoj početkom 2019. godine.

Sa Igijem Popom bio je akter dokumentarca o životu i mukama umetnika, a o njegovom nestanku tokom jedne književne turneje, takođe je snimljen film. Uelbek voli da se pojavljuje i ispred i iza kamere – po najnovijim informacijama, trenutno snima film sa Žerarom Depardjeom. U planu je i snimanje filma u nemačkoj produkciji po njegovom romanu „Pokoravanje’’.

Iako je Uelbek najprevođeniji francuski pisac, kritika je njegove romane često ocenjivala kao vulgarne, pamfletske i pornografske, a zbog stavova koje je iznosio u njima i u svojim intervjuima, optuživali su ga da je rasista, ženomrzac i islamofob. Zbog optužbi za izazivanje rasne i verske mržnje 2005. godine dospeva na sud. Pozivajući se na proklamovanu slobodu govora, oslobođen je optužbi, ali nakon ovog procesa, Uelbek napušta Francusku i odlazi najpre u Irsku, a potom u Španiju, gde i danas živi.

Ko je on zaista?

Retko je koji savremeni autor ,,zaslužio’’ toliko epiteta kao što je Mišel Uelbek. Smatraju ga za najbolji književni izvozni proizvod i autorom koji je ponovo ustoličio Francusku u središte planetarnog literarnog zanimanja. Nazivaju ga i ,,najvećim francuskim živim autorom”, kao i mitskom ličnošću savremene književnosti.

Mišel Uelbek je, kažu,  ,,enfant terrible’’ francuske književnosti. „Francuski Orvel“, kako još zovu Uelbeka, pored brojnih književnih nagrada, odnedavno je i nosilac Legije časti – najvišeg odlikovanja koje se dodeljuje za doprinos francuskoj književnosti. 

Uelbek je, kako tvrde kompetentni, pisac najboljeg romana savremene svetske književnosti – u pitanju su njegove ,,Elementarne čestice’’. 

Posle sedam romana, on važi za samopouzdanog pisca raskošnog dara i brutalnog odnosa prema istini, prema veri, kao i prema samome sebi. Njegove rečenice su slojevite i snažne,  i iako naizgled jednostavne, one doprinose utisku da se radi o velikom piscu.

Epitet ,,kontroverzan’’ zaslužio je jer se ne ustručava da kaže ono što mnogi misle i primećuju. Iz njegovog kontroverznog pristupa proizilazi i da je Mišel Uelbek najneukrotiviji francuski i svetski pisac. Provokator. Polemičar. Osvedočeni mizantrop. Buntovnik. Večiti očajnik i nihilista. Antiliberal. Veliki evroskeptik.

Beskompromisno suočava likove iz romana i čitaoce. Dosledan je sebi. ,,Ogledalo istine’’ savremene Francuske. Onaj koji surovo razotkriva sve slabosti društva – komercijalizovanog, opsednutog slavom, novcem i površnošću. Onaj koji razobličava savremeni svet i pretpostavke na kojima on počiva. Uvek mimo svih i protiv svega, ali zapanjujuće aktuelan.

Pisac koji pogađa u centar. Onaj koji ,,ganja krupnu divljač, za razliku od ostalih koji se zadovoljavaju gađanjem zečeva’’. Ne ostavlja ravnodušnim. Pisac preterivanja. Lucidni kritičar. Sirov na peru – piše sočno, pronicljivo i samokažnjavajuće. Njegova stilistička oružja su naturalistički opisi, vivisekcija fizičke intimnosti, ironija, gorčina, distopija i lament nad zapadnom civilizacijom.

Maestralan je čak i kad se s njim ne slažemo. Vizionar. Brutalni prorok. Onaj čije se pisanje ostvaruje. Pisac – dijagnostičar. Divlji mesija.

Sam sebe opisuje kao „pisca opšte klonulosti’’. Ne krije svoju povezanost s pojedinim piscima 19. veka, među kojima Bodler zauzima posebno mesto: ,,I zaista, u Uelbekovom pisanju se i te kako oseća ta bodlerovska tenzija – borba koju jedinka vodi ne samo sa spoljnim svetom nego i sa samom sobom’’. Ipak, iz Uelbekovog mraka nazire se svetlo, jer su u njegovim romanima ponekad ljubav, a ponekad umetnost, spasenje od pakla sadašnjosti.

Mišel Uelbek je pisac o kom se priča i stvaralac koji provocira. Ne snalazi se na svojoj poziciji ,,pisca superstara’’. U strahu je da ne postane deo globalne elite. Sa njim nije lako ući u komunikaciju. Čudak i pustinjak. Namerno je nepristupačan, to mu je odbrambeni mehanizam. Laskavce mrzovoljno odbacuje. 

Gde se završava stvarnost, a gde počinje književnost?

Mišel Uelbek je pisac kom se pripisuje da je predvideo napad na kule bliznakinje u Njujorku, dominaciju islama u Francuskoj, ali i „žute prsluke’’ u svom najnovijem romanu. 

Kada je objavljen njegov roman ,,Pokoravanje’’, koji je Francuskoj prognozirao islamsku budućnost, istog dana se dogodio napad na satirični list ,,Šarli ebdo’’, a baš je Uelbek bio na naslovnoj strani časopisa. Tada je evakuisan iz Pariza. 

Najnoviji roman ,,Serotonin’’ stigao je u toku protesta „žutih prsluka’’ u Francuskoj, a štampa piše kako je on to sve predvideo. ,,Serotonin’’ govori o poljoprivrednom inženjeru koji piše trgovinske izveštaje za francusko Ministarstvo poljoprivrede i prezire Evropsku uniju. Roman kritikuje političare ,,koji se ne bave interesima ljudi, već su spremni da poginu za odbranu slobodne trgovine’’.

Naime, u njemu su opisani i očajni farmeri u Normandiji koji podižu blokadu na putu i sukobljavaju se s policijom. Iako su scene koje opisuju proteste samo epizode, one neodoljivo podsećaju na trenutnu pobunu ,,žutih prsluka’’, pre nego što se ona desila u stvarnosti. Ovakve podudarnosti Uelbekovim delima daju društveno – politički značaj i dodatnu vrednost:

,,Nekad mi se čini da Uelbek ima prst na pulsu savremenog sveta. Nije on prorok, on tumači trendove i sve što se dešava, nije dozvolio da mu pogled zamuti medijska kakofonija, nego prati savremeno čovečanstvo, kaže Ivan Bevc, urednik izdavačke kuće „Booka’’.

Zato je svaki roman Mišela Uelbeka više od književnog događaja. On je pisac koji je pronašao formulu da kroz svoja umetnička dela iskaže oštru kritiku društva, onako kako to, istupajući drugačije, nikada ne bi mogao. Na sebi svojstven način, provokacijom i angažovanošću, Uelbek je postigao nešto mnogo značajnije –  da književnost i dalje ima uticaj. 

O Uelbekovim temama, likovima i citatima čitajte naredne nedelje u nastavku ovog književnog portreta na Vitražu.

Snežana Marković | Vitraž