Kašnjenje u prebrojavanju najmanje 60 miliona glasova poslatih poštom bi prvi put u istoriji SAD moglo da dovede do toga da se u izbornoj noći ne dobije pobednik
Prvi put u istoriji, većina Amerikanaca glasala je pre izbornog utorka, ali SAD i svet moraju da se pripreme na realnu mogućnost da u izbornoj noći ne saznaju ko je pobednik trke za Belu kuću.
Više od 93 miliona Amerikanaca je, u strahu od Kovida-19 i gužvi na biračkim mestima, iskoristilo pravo da i pre 3. novembra glasa lično ili glas pošalje poštom, potvrđujući da žele da učestvuju na izborima koji se ocenjuju kao sudbinski po budućnost zemlje.
Rekordni odziv je nesumnjivo dobar za javno zdravlje, ali usporava proces prebrojavanja više od 60 miliona poštanskih glasova. Nacionalni poštanski servis (NPS) je na pet dana uoči izbora saopštio da je procesuirano 4,5 milijardi pošiljki kao što su kampanjski oglasi i zvanični izborni materijal, koji uključuje informacije o registraciji birača, formulare za prijave i 122 miliona izbornih listića.
Kada je trka neizvesna, kao ova između Donalda Trampa i Džoe Bajdena, proces prebrojavanja glasova dobija na važnosti ali zahteva više vremena od brojanja direktnih glasova na biralištima iz nekoliko razloga, kao što je otvaranje koverti ili verifikacija potpisa.
Glasovi poštom ne prihvataju se po automatizmu koji važi za lični izlazak na birališta. Mogu da budu odbačeni ukoliko nisu potpisani ili ukoliko se ne podudaraju potpisi na glasačkom listiću i na koverti koja će im biti vraćena.
Širom SAD mogle bi da budu poništene desetine hiljada glasova – koji bi eventualno odredile pobednika u državama gde su birači gotovo ravnomerno podeljeni, poput Pensilvanije, Viskonsina, Mičigena ili Floride.
Vrhovni sud Teksasa odbacio je zahtev republikanaca da se poništi 120.000 glasova iz pretežno demokratskih okruga. Na Floridi glas Hispanosa ima 2,6 puta veću verovatnoći da bude odbačen nego glas belca. U Severnoj Karolini, takav rizik kod Afroamerikanca je tri puta veći od belog birača.
Na defintivne rezultate moraće da se sačeka pošto izborni zvaničnici ističu da je važnija tačnost nego brzina, pa bi – ukoliko se saopštavanje rezultata odgodi – to bilo prvi put da se u izbornoj noći ne dobije pobednik.
Mičigen, Viskonsin i Džordžija su među 28 saveznih država koje ne primaju glasove koji će stići posle 3. novembra iako su poslati ranije. Ohajo i Severna Karolina dopuštaju da glasovi stignu i posle izbornog dana pod uslovom da su koverte datirane do određenog roka, što znači da će prebrojavanje početi kasnije, što dodatno može da odloži rezultat.
Neke lokalne izborne jedinice nemaju dovoljno ljudi ili savremene tehnologije da ubrzaju proces. Sve to znači da prebrojavanje može da izazove velike probleme. Tramp se od starta protivio glasanju putem pošte a nacionalnu poštansku službu je opisao kao “vic”. Predsednik je – bez dokaza – tvrdio da je to način koji može da vodi ka izbornoj prevari iako eksperti tvrde da je to sasvim mala verovatnoća.
Nedovoljna ažurnost NPS navodi pojedine analitičare na zaključak da sve nije slučajno. Republikanci po Utahu tvrde da se njihovi glasovi bacaju u reku ili na otpad – što bi Tramp mogao da koristi kao argument najave da u slučaju gubitka neće priznati legitimnost izbora. On očekuje da Vrhovi sud interveniše u njegovu korist u svakom sporu oko prebrojavanja.
Demokrate su ohrabrivale birače za rano glasanje, a njihove registrovane pristalice su u značajnoj prednosti u odnosu na republikance. Demokrate su u prednosti, ali republikanci poručuju da Bajden može da pobedi u ranom glasanju, ali da će Tramp to preokrenuti u svoju korist u izbornom danu kada će se njegovi birači, koji se manje plaše korone, pojaviti u velikom broju.
Očekuje se da će glasati 150 miliona, što bi bila najveća izlaznost od 1908. (2016. glasalo je 139 miliona).
Čak i u godinama kada nije bilo pandemije, koja je u Americi odnela više od 237.000 života i bez posla ostavila desetine miliona ljudi, rezultati saopšteni u izbornoj noći smatraju se nezvaničnim. Savezne države tek treba da sertifikuju glasove, što može da potraje nedeljama. Nesporazumi oko prebrojavanja glasova na Floridi posle izbora 2000. trajali su duže od mesec dana.
Izbori 2020. potvrđuju da bi izborni utorak bilo pravilnije nazvati danom završetka glasanja, ali moguće ne i danom kada će relativno brzo posle zatvaranja biračkih mesta na zapadnoj obali biti poznato ime pobednika: Donald Tramp ili Džoe Bajden.
Vitraž
Pratite nas: https://www.facebook.com/vitraz.net/
Instagram: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/
