Poslednji pariski dani legende Dorsa Džima Morisona. Iako se Pariz činio kao put koji bi mogao da ga vrati na staze fokusa i unutrašnje harmonije, to je donekle bio samo na početku.
Budućnost Džima Morisona u Dorsima bila je krajnje neizvesna i maglovita u periodu od 1970 – 71. Sve je plašila ta senka nemira, ali niko nije slutio da će epilog biti fatalan.
U potrazi za emocionalnim i kreativnim buđenjem, Morison odlučuje da napusti Ameriku, i kreće za Pariz, 11. marta 1971. Tajming nije mogao da bude nepogodniji za “Dorse”. Bend je bio u studiju, u obavezama do guše, pripremao je pesme, koje će biti esencijalni deo albuma L.A. Woman. Iako je album do tada već bio gotov, i dalje je bio u procesu finalnog miksovanja. Džim za to nije mario, oduvek je bio previše svoj, čak i kada je to bilo na njegovu štetu, ali i kompletnog benda.
Na snimanju naslovne slike za navedeni album, na skoro svim fotografijama Džim je sedeo. U polu magnovenju, sam, iako okružen ljudima, pod ogromnim dejstvom alkohola. Prosto se videlo da je na putu, koji je toliko senovit i tmuran, da će teško ikada moći da pronađe put nazad. Klavijaturista benda Rej Manzarek rekao je da je “ogromna težina bila na njegovim plećima”, i da “on više nije bio poeta pun života sa plaže Venis kakvog sam znao”.
Gajbe piva su na snimanju poslednjeg albuma, počela da preuzimaju autorizaciju nad tekstovima i vokalima. U tom trenutku Pariz se čak činio kao put koji bi mogao da ga vrati na staze fokusa i unutrašnje harmonije. To je donekle i bio, ali samo na početku. On ipak nije bio Ernest Hemingvej ili Skot Ficdžerald.
Sa svojom izabranicom Pamelom Kurson, rentirao je stan u centru grada, u pariskom Mareu, nadomak Bastilje i ulice Rivoli, u ulici 17 Rue Beautrellis, u zgradi arhitekture Žorža Osmana na trećem spratu. Naglo je smršao, i neprestano lutao, otkrivajući nove pariske ćoškove.
Na njegovu žalost, Pariz je tih 70-ih bio meka heroinske epidemije, kojoj ni on nije odoleo. Nakon odlaska u Tuluz sa Pamelom, ponovo je nestao u dekadentnom pariskom noćnom životu. “Kada je bio trezan, izgledao je poput običnog američkog studenta”, prisećao se njegov pariski poznanik Žil Jepremijan. “Kada je bio pijan, bio je potpuni ludak”, dodao je.
Mnogi detalji Morisonovih dana u francuskoj prestonici obavijeni su velom tajne i različitim interpretacijama. Navodno je bio zadovoljan finalnom verzijom albuma, te je planirao povratak u Los Anđeles. Tako je makar tvrdio bubnjar benda Džon Densmor.
Ipak, nikada se nije vratio. Trećeg jula 1971, umro je od srčanog udara, u kadi, na adresi koja je i danas hodočašće njegovih obožavalaca. Detalji njegove smrti analizirani su, i istraživani godinama, uz mnoštvo interpretacija.
“Mi ne znamo šta se dogodilo sa njim u Parizu, nikada nećemo ni saznati”, izjavio je Manzarek. Previše je konfliktnih teorija. I pored svih turbulencija, uspeo je da iznedri još jedno večno remek delo.
Album L.A. Woman, pod jakim uticajem bluza, mahom je sniman uživo, intiman je, i poseban. Rađao se u trenucima kada je Morison polako odlazio. Džim je nastavio da živi kroz svoje albume, a samo fizički je lociran sticajem okolnosti na čuvenom groblju Per Lašez, sa ostalim velikanima poput Frederika Šopena, Edit Pjaf, Iv Montana, Kolet…
Jedan je od grobova, na kome je cveće uvek sveže i raznobojno, na koji ljudi dolaze neprestano, više da bi slavili život, muziku, nego žalili za smrću. Malo ko može da stvori takav obrt, i nakon smrti. Džim Morison je među njima, i nakon više od 50 godina.
📷: Vitraž, Cover📷: Wikipedia
Pavle Jakšić | Vitraž
Pratite nas: https://www.facebook.com/vitraz.net/
Instagram: https://www.instagram.com/vitrazmagazin/
