per lašez

Pariski Per Lašez – najčuvenije groblje na svetu

Mesto gde počivaju Morison, Šopen, Oskar Vajld, Edit Piaf, Colette, Balzak, kao i mnoge druge slavne ličnosti.

Svake godine poseti ga preko 3.5 miliona posetilaca, što ga čini najposećenijim grobljem na svetu. Grad Pariz je ovu lokaciju otkupio 1804. godine, kada je i otvoreno, za vreme Napoleona. Sve bi ovo možda bilo zanimljivo isključivo pasioniranim zaljubljenicima u Pariz, da slavu groblja nisu pronele mnogobrojne ličnosti od istorijskog značaja sahranjene ovde, o kojima ćemo nešto kasnije.

Prva osoba koja se spojila sa zemljom na bulevaru Menilmontan, bila je petogodišnja devojčica Adelaida, ćerka siromašnog pariskog potrčka. Ništa nije nagoveštavalo mitske dimenzije groblje danas. Bilo je skrajnuto, katolicima neprihvatljivo, pošto nije bilo osveštano. Te godine osnivanja sastojalo se od samo 13 grobova.

per lašez groblje vitraz

Marketing je i tada, pod nekim drugim imenom, ipak bio prisutan. Administracija groblja organizovala je transfer posmrtnih ostataka čuvenog basnopisca Žan de Lafontena i komediografa Žan Molijera. Rezultati su bili više nego primetni. Već 1833. godine građani su za života hrlili da kupe večno konačište, i budu tik uz slavne sugrađane. Groblje je samo u periodu od 1824-1850 proširivano 5 puta. Trenutno ovde počiva preko tri miliona ljudi.

Da biste uopšte mogli da budete sahranjeni u nekom od pariskih grobalja, morate biti rođeni u Parizu, ili vam Pariz mora biti poslednja životna panorama. Za Per Lašez postoji još uslova, poput liste čekanja, jer je oskudan broj potencijalnih zakupnina. Većina nadgrobnih mesta su veličine i oblika telefonske govornice, a mesta tek toliko, da iskoračite, kleknete, izreknete molitvu i ostavite cveće.

per lašez groblje vitraz

Prihvatanje novih pokojnika ozbiljan je matematički algoritam, koji deluje više kao puka monetizacija, nego nešto sakralno. Neretko se postojeće porodične grobnice dodatno rekonfiguriraju kako bi se pronašlo još mesta. Pokušavam da vam eufemizmom ublažim nešto skroz morbidno, nadam se da sam uspeo.

Današnja praksa predviđa rentiranje nadgrobnih spomenika na period od 30 godina. Ukoliko se nakon isteka ovog perioda zakup ne obnovi, ostaci se prepakuju i odnose u “Aux Morts” (Mrtvima) kosturnicu, koja se nalazi u sklopu Per Lašeza.

A sada da se vratimo na slavu, odnosno slavne. Počnimo od Džima Morisona, pevača Dorsa (The Doors). Njegov grob je u top 10 atrakcija u Parizu. Umro je u 27 godini u Parizu 1971. godine u ulici Beautreillis 17 pored devojke Pamele Kurson. Grob nije imao zvanično obeležje do 1973. godine, kada je uprava postavila oznaku, koja je nedugo zatim ukradena.

Jugoslovenski skulptor Mladen Mikulin dobrovoljno je na desetogodišnjicu smrti postavio bistu, koja je nakon oštećenja ukradena 1988. Sledeće godine, Mikulin je napravio još jednu bistu, i bronzani portret Morisona 2001. g, od kojih se ni druga ni treća ne nalaze na grobu. Spomenik danas predstavlja ravan kamen, na kome na grčkom piše, da parafraziramo “Veran sebi”.

per lašez groblje vitraz

Oskar Vajld, čuveni Irski dramski pisac i pesnik, takođe je proneo slavu atipične posthumne bašte. Njegova nadgrobna ploča delo je vajara Džejkoba Epštajna. Asirski bikovi, i nisu imali mnogo simbolike sa njegovim radovima. Testisi su sa bikova otkinuti 1961. g, nakon što ih je, naknadno se ispostavilo, jedan od rukovodilaca groblja iskoristio kao tegove da papiri ne bi odleteli. Početkom milenijuma dobijaju svoju srebrnu protezu, delo multimedijalnog umetnika Leona Džonsona.

Grob autora “Slike Dorijana Greja”, danas posećuju milioni ljudi, kao i grob francuske šansonjerke Edit Piaf. Njen kolega, i dalje živa legenda Šarl Aznavur, prisećući se njene sahrane, kojoj je prisustvovalo oko 100.000 ljudi, rekao je da je to prvi put nakon proslave kraja Drugog svetskog rata, da je pariski saobraćaj potpuno stao.

per lašez groblje vitraz

Poljski virtuoz, pijanista i kompozitor Frederik Šopen u Pariz je došao 1831, i nikada ga nije napustio. Postao je deo pariske elite, druživši se sa Ektorom Berliozom, Franc Listom, Alfred de Vinjijem, Žorž Sand. Pariz ga je obožavao, ali je javnih izvedbi bilo vrlo malo, tačnije jednom godišnje u sali “Plejel”, u kojoj je samo tristotinak zvanica moglo da uživa.

Ipak, osećao se dovoljno Parižaninom da mu on bude finalno konačište, što se i dogodilo, nakon opela u crkvi Madlen. Na nadgrobnoj ploči nalazi se muza muzike Euterpe, koja plače nad slomljenom gudačkim instrumentom lirom, koji vodi poreklo još iz antičkog doba. Frederikova sestra, Ludvika, njegovo srce pohranila je u Poljskoj, 1850. godine.

per lašez

Žorž Bize, Kolet, Marija Kalas, Modiljani, Balzak, Henri Salvador, romanopisac Marsel Prust, samo su neka od imena u moru znamenitih ličnosti, koja uz ambijent spokoja, mira, prirode, ovo groblje nekako boje drugačije od svih ostalih. Najčešće vam je pomisao na groblje tuga, seta, osećaj melanholije i kajanje.

Da, reći ćete da je logično da je tamo takav osećaj pošto se ne radi o našim najmilijima. Delom biste bili u pravu. Ali i mimo toga, tamo smo se osetili nekako spokojnim, kao da je Per Lašez, neki rubikon, u kome smrt nije patnja, već nostalgično prihvatanje.

Starija gospođa po imenu Žorž (George Auteuil), rekla mi je da već 15 godina dolazi na grob svog muža, nekada i više puta mesečno. Ne oseća prazninu i žal. “Osećam se kao da sam sa njim na pikniku, i čekam ga da se pojavi, tamo negde iza ugla”.

Fotografije: Vitraž

Vitraž | Pavle Jakšić

Pratite nas: https://www.facebook.com/vitraz.net/

https://www.facebook.com/vitraz.net/

[insta-gallery id='1']